Poražavajuće: nije pročitalo NIJEDNU knjigu 19% mladih u ovoj susednoj zemlji!

Više od 60 odsto mladih ljudi u BiH je nezaposleno i većina njih zemlju u kojoj su rođeni doživljava kao ambijent koji želi da napusti i to, uglavnom, zauvek. O tome svedoče i iz dana u dan sve duži redovi mladih ispred ambasada u Sarajevu i Banjaluci, koji čekaju da dobiju vizu verujući da ih posao i bolji život čekaju u nekoj od „obećanih zemalja”.

Prema podacima istraživanja, sprovedenog  uz podršku nemačke  Fondacije „Fridrih Ebert” (uzorkom je bilo obuhvaćeno više od 1.000 mladih), u BiH jedna od pet nezaposlenih mladih osoba uzaludno traži posao duže od pet godina, a više od polovine njih tragaju za poslom  duže od dve godine.

Istraživanje u kome su učestvovali mladi  od 14 do 29 godina ukazuje i na neke druge poražavajuće činjenice, kao što su te da bezmalo 19 odsto mladih u BiH nikada nije pročitalo knjigu, ili da 41 odsto njih nikada nije bilo u inostranstvu, te da više od 50 odsto dece iz siromašnih porodica ima samo osnovno obrazovanje.

Jusuf Žiga, sociolog i jedan od stručnjaka koji su radili na pomenutom istraživanju kaže da mladi u BiH, u vrednosnom smislu, u prvi plan stavljaju „uspešnost karijere”, zatim „fizički izgled”, „samostalnost i uklapanje u moderne trendove”, ali da se, uz sve to, još uvek ne odriču ni nekih vrednosti koje karakterišu patrijarhalna društva, kao što su brak i bračne obaveze, poverenje prema drugu, partneru, kolegi.

„Kada je reč o politici , mladi uglavnom ispoljavaju pasivnost i to ne samo u konkretnom angažmanu, nego su, generalno govoreći, apolitično pozicionirani i nemaju poverenje u političare. Oko 50 odsto njih izjasnilo se da ih politika uopšte ne zanima”, naveo je Žiga za naš list.

Podatak koji na najbolji način ilustruje osnovne karakteristike stila života mladih u BiH, koji bi kroz par godina trebalo da budu najproduktivniji deo društva, jeste i to da većina njih koristi društvene mreže kao glavni izvor na osnovu koga formiraju svoj stav o određenim društvenim, političkim i svim drugim dešavanjima. Televiziju retko gledaju, a novine uopšte ne čitaju.

Drugi podaci do kojih se došlo u pomenutom istraživanju kažu da mladi u BiH svoje slobodno vreme provode u kafićima i ne odlaze na kulturne manifestacije, te da se mali broj njih bavi sportom. Nadležne institucije BiH ne poseduju  službene podatke o broju mladih koji su, zbog osećaja odsustva perspektive, otišli iz zemlje. Inače, tom problematikom manje se bave političari, a daleko više mediji koji u čestim izveštajima o odlascima mladih, navode da je od rata do danas iz BiH otišlo 150.000 mladih. Samo u 2015. i 2016. godini, prema podacima nekih nevladinih i međunarodnih organizacija, BiH je napustilo oko 80.000 njenih građana, uglavnom mladih. Ako se uzmu u obzir i upozorenja demografa da je u BiH sve manje dece i mladih u školskim klupama, a sve više u redovima ispred stranih ambasada, te da će BiH uskoro postati zemlja staraca, onda je sasvim jasno da je situacija sa odlascima iz BiH vrlo zabrinjavajuća.

(D. Stanišić, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike