Poražavajuće: nije pročitalo NIJEDNU knjigu 19% mladih u ovoj susednoj zemlji!

Više od 60 odsto mladih ljudi u BiH je nezaposleno i većina njih zemlju u kojoj su rođeni doživljava kao ambijent koji želi da napusti i to, uglavnom, zauvek. O tome svedoče i iz dana u dan sve duži redovi mladih ispred ambasada u Sarajevu i Banjaluci, koji čekaju da dobiju vizu verujući da ih posao i bolji život čekaju u nekoj od „obećanih zemalja”.

Prema podacima istraživanja, sprovedenog  uz podršku nemačke  Fondacije „Fridrih Ebert” (uzorkom je bilo obuhvaćeno više od 1.000 mladih), u BiH jedna od pet nezaposlenih mladih osoba uzaludno traži posao duže od pet godina, a više od polovine njih tragaju za poslom  duže od dve godine.

Istraživanje u kome su učestvovali mladi  od 14 do 29 godina ukazuje i na neke druge poražavajuće činjenice, kao što su te da bezmalo 19 odsto mladih u BiH nikada nije pročitalo knjigu, ili da 41 odsto njih nikada nije bilo u inostranstvu, te da više od 50 odsto dece iz siromašnih porodica ima samo osnovno obrazovanje.

Jusuf Žiga, sociolog i jedan od stručnjaka koji su radili na pomenutom istraživanju kaže da mladi u BiH, u vrednosnom smislu, u prvi plan stavljaju „uspešnost karijere”, zatim „fizički izgled”, „samostalnost i uklapanje u moderne trendove”, ali da se, uz sve to, još uvek ne odriču ni nekih vrednosti koje karakterišu patrijarhalna društva, kao što su brak i bračne obaveze, poverenje prema drugu, partneru, kolegi.

„Kada je reč o politici , mladi uglavnom ispoljavaju pasivnost i to ne samo u konkretnom angažmanu, nego su, generalno govoreći, apolitično pozicionirani i nemaju poverenje u političare. Oko 50 odsto njih izjasnilo se da ih politika uopšte ne zanima”, naveo je Žiga za naš list.

Podatak koji na najbolji način ilustruje osnovne karakteristike stila života mladih u BiH, koji bi kroz par godina trebalo da budu najproduktivniji deo društva, jeste i to da većina njih koristi društvene mreže kao glavni izvor na osnovu koga formiraju svoj stav o određenim društvenim, političkim i svim drugim dešavanjima. Televiziju retko gledaju, a novine uopšte ne čitaju.

Drugi podaci do kojih se došlo u pomenutom istraživanju kažu da mladi u BiH svoje slobodno vreme provode u kafićima i ne odlaze na kulturne manifestacije, te da se mali broj njih bavi sportom. Nadležne institucije BiH ne poseduju  službene podatke o broju mladih koji su, zbog osećaja odsustva perspektive, otišli iz zemlje. Inače, tom problematikom manje se bave političari, a daleko više mediji koji u čestim izveštajima o odlascima mladih, navode da je od rata do danas iz BiH otišlo 150.000 mladih. Samo u 2015. i 2016. godini, prema podacima nekih nevladinih i međunarodnih organizacija, BiH je napustilo oko 80.000 njenih građana, uglavnom mladih. Ako se uzmu u obzir i upozorenja demografa da je u BiH sve manje dece i mladih u školskim klupama, a sve više u redovima ispred stranih ambasada, te da će BiH uskoro postati zemlja staraca, onda je sasvim jasno da je situacija sa odlascima iz BiH vrlo zabrinjavajuća.

(D. Stanišić, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.