Porodice žrtava u Srebrenici i dalje čekaju pravdu
Porodice žrtava genocida u Srebrenici još uvek čekaju pravdu, a bez nje dugoročno pomirenje nije moguće, saopštila je danas međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, Amnesti internešenel (Amnesty International) povodom 20. godišnjice zločina u kojem je ubijeno više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
„Dve decenije pošto je svet okrenuo glavu od najgoreg zločina počinjenog na evropskom tlu od 1945. godine, porodice žrtava genocida u Srebrenici i dalje čekaju pravdu“, rekao je direktor Amnesti internešenela za Evropu i centralnu Aziju Džon Dalhujzen (John Dalhuisen).
On je naglasio da svi predstavnici vlasti u BiH treba da što je pre moguće priznaju zločin koji se dogodio u Srebrenici 1995. godine i dodao će etničke podele u BiH opstajati dok god odgovorni za zločin ne budu kažnjeni.
Amnesti internešenel u svom saopštenju podseća da je identifikovano i sahranjeno gotovo 7.000 žrtava u Srebrenici, među kojima je 421 dete, jedna nerođena beba i jedna 94-godišnja žena, a da je u toku identifikacija još 1.000 posmrtnih ostataka drugih žrtava.
Osim toga, navodi Amnesti internešenel, od 1995., kada je završen rat u BiH, više od 8.000 ljudi širom te zemlje vodi se kao nestalo, Institut koji se bavi nestalim osobama svake godine ima sve manji budžet , a zakon o nestalima nikada do kraja nije primenjen.
„Zvanična politika i zakoni ne priznaju genocid, a u školskim programima nema referenci o zločinu u Srebrenici. Proces pomirenja nije napredovao i unutrašnje etničke podele i dalje opstaju“, navodi međunarodna organizacija.
Amnesti internešenel podseća da su zbog zločina u Srebrenici u Haškom tribunalu vođeni procesi protov bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, i vođa bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, kao i protiv još 74 osobe, ali i dodaje da ima još mnogo nerešenih slučajeva.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava navodi i da se suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima odvijaju veoma sporo i da većina onih kojima se pred njima sudi još uvek nisu kažnjeni.
„Srebrenica je ne samo podsetnik na ljudske mogućnosti za pokvarenost nego i na neuspeh međunarodne zajednice da spreči genocid na očigled svih“, naveo je Džon Dalhujzen.
On je naglasio da lideri BiH već 20 godina odbijaju „bukvalno i metaforički“ da priznaju gde su sahranjena tela žrtava.
„Bez daljeg odlaganja moraju da se preduzmu efikasne mere, kako bi se ublažile patnje onih koji i dalje čekaju pravdu i istinu. Bez odgovornosti, pravde i odštete nikada neće moći da se postigne dugoračno pomirenje“, zaključio je direktor Amnesti internešenela za Evropu i centralnu Aziju Džon Dalhujzen.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.