Poslanici EP žestoko kritikovali HR zbog migranata

ZAGREB – Evropski parlamentarci na sednici održanoj povodom hrvatskog predsedavanja Savetom EU žestoko su kritikovali zvanični Zagreb zbog problema sa migrantima i vladavinom prava, dok je premijer Andrej Plenković sve to pažljivo slušao, a onda odgovorio da njihove primedbe ne treba uzeti „zdravo za gotovo“.

Povodom najave Hrvatske da se tokom ovog polugodišta namerava usredsrediti na vladavinu prava i bolje upravljanje migracijama, švedska evroparlamentarka, Malin Bjork je, obraćajući se Plenkoviću, rekla da je lično posetila područje na severu BiH, na granici sa Hrvatskom i šta je tamo videla.

„Tamo je bilo 10.000 nezakonitih povrataka 2018. godine i čak 25.000 lani“, poručila je Bjork i dodala da je tamo otišla nakon što je pročitala izveštaj o brutalnosti hrvatske granične policije.
„Moram priznati da su priče ponekad bile još i gore: bilo je ranjavanja i od pasa, a brutalnost kojoj sam bila svedok doista je bila strašna. Civilno društvo pokušava da pokaže solidarnost prema izbeglicama, međutim oni se nalaze na meti“, upozorila je švedska parlamentarka, preneo je portal Index.

Dodala je da „nijedna država članica ne bi trebalo da se ponaša tako na svojim granicama, bez obzira gde se to nalazi“.

„Zaista, tome treba stati na kraj. Treba da postoji jedan nezavisan mehanizam za praćenje stanja i moramo jasno reći da Hrvatska ne može ući u Šengenski prostor ako se ne zaustavi takva situacija“, zaključila je Bjork, inače, članica Kluba zastupnika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice.

Hrvatski zastupnik EPP-a, HDZ-ovac Tomislav Sokol odgovorio joj je da su to neistine jer izveštaj koji je spominjala nije, kako je rekao, od nadležnih tela, naglasivši da Hrvatska poštuje zakone, na šta je Šveđanka odgovorila da je tokom svoje, kako je kazala, „vrlo kratke“ poseti granici BiH i Hrvatske i sama videla 25 „pushbackova“.

Plenkoviću su i drugi evroparlamentarci prebacivali ponašanje Hrvatse s migrantima, a on je odgovorio da „Hrvatska neće dopustiti da bude država koja će biti neformalni hotspot“, da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, već da se „hrvatska, evropska i buduća granica Šengena“ štiti sa 6500 policajaca.

„Rešenje je zaštita spoljne granice, posebno one između Turske i Grčke na kojoj kreće istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta“, rekao je Plenković.

Dodao je da i Evropa može da deluje na kriznim područjima s humanitarnom pomoći, ekonomskom snagom, posredovanjem u sukobima i drugim alatima.

Predsednica grupe Zelenih, Ska Keler u EP-u, je nakon Plenkovićevog predstavljanja hrvatskih prioriteta za predsedanje EU govorila o izveštajima o nasilju i zlostavljanju koje hrvatska policija čini nad ilegalnim migrantima na granici sa BiH.

Keler je u svom obraćanju na plenarnoj sednici EP rekla da se prilikom postupanja prema migrantima na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici, uništava njihova imovina, da ih tuku, pa čak i, kako je rekla, pucaju na njih iz vatrenog oružja, a da hrvatska vlada to nije ni zaustavila, ni istražila.

„To nije prihvatljivo ni u jednoj članici EU, ali ni u jednoj državi bilo gde“, rekla je Nemica, pa zaključila: „Hrvatske granice su evropske granice. Što se tamo dogodi je odgovornost svih. Nećemo okretati glavu od toga“.

Plenković je na to rekao da je Hrvatska u tretmanu migranata, da poštuje sve hrvatske i evropske zakone i međunarodne konvencije te da nijednu od tih optužbi ne treba uzeti, kako je kazao, „zdravo za gotovo“.

„To kažem kao neko ko je posetio to područje granice između Hrvatske i Bosne i Hercegovine i u potpunosti shvata kakav je teren i kakvi su uslovi“­, rekao je premijer i dodao da se sve pritužbe na ponašanje hrvatske granične policije istražuju.

(Tanjug)

Napišite komentar