Pupovac:Nikad više investicija iz Srbije za Srbe u HR

ZAGREB – Predsednik Srpskog narodnog vijeća i Samostalne demokratske srpske stranke (SDŠ) Milorad Pupovac, koji je i poslanik u hrvatskom Saboru, izjavio je da Srbima u Hrvatskoj od zvaničnog Beograda stižu investicije kakvih nije bilo u ranijim razdobljima i kakve nisu uspevali da realizuju sa nekadašnjim srpskim vladama, iako, naglašava, time ne želi da umanji postignuća koja je srpska zajednica na prostoru Hrvatske imala sa njima.

„Postoji određena vrsta finansijske i političke podrške projektima koji se realizuju među Srbima u Hrvatskoj, a to je pomoć pojedinim opštinama koja ide preko Vlade u Beogradu ili Pokrajinske vlade u Novom Sadu“, kazao je Pupovac u intervjuu za portal Telegraf.

On je objasnio da se tu radi i „o pomoći u obnovi i uređenju kapitalnih objekata, poput Srpskog doma u Vukovaru, koji se trenutno radi unutar srpske zajednice u Hrvatskoj“.

„To su investicije, koje nismo imali u ranijim razdobljima. I nismo uspevali da ih realizujemo, ne želim to što smo postizali sa nekim prethodnim vladama, bilo da je reč o Koštuničinoj vladi ili vladi Mirka Cvetkovića, da umanjim, ali ovo su značajni programi koji se ovog trenutka realizuju uz pomoć sredstava i podršku koju dobijemo iz Beograda i Novog Sada“, naveo je Pupovac.

Upitan „da li se išta promenilo od posete predsednika (Srbije) Aleksandra Vučića“, Pupovac je rekao da, „što se tiče odnosa Beograda prema Srbima u Hrvatskoj i uopšte prema srpskim institucijama u Hrvatskoj, tu su zacrtana značajna i velika očekivanja i ciljevi“.

„Kako su ti ciljevi mahom dogovoreni sa predsednicom (Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović), a ovlašćenja predsednice Republike u Hrvatskoj su vrlo ograničena u odnosu na ovlašćenja predsednika Vučića, to jest, što on može lako da uradi, predsednica Republike ne može da uradi, niti joj to ovlašćenja dopuštaju. Mora to da uradi uz tesnu saradnju sa Vladom“, objasnio je Pupovac i dodao da u Hrvatskoj „saradnja Vlade i predsednice nije uvek takva da garantuje tu lakoću“.

Na pitanje „koliko je danas teško ili lako biti Srbin u Hrvatskoj“, Pupovac je odgovorio da „ako je čovek samo Srbin i ako ga percipiraju samo kao Srbina i gotovo ništa drugo, onda to nije neka velika sreća, da se čovek svede na svoj etnički identitet ili svoju nacionalnu pripadnost ili bilo koje drugo entitetsko obeležje – to je ozbiljna redukcija“.

„Ali, to je stanje odnosa u Hrvatskoj, u hrvatsko-srpskim odnosima već 30 godina. Neophodno je da se to izdrži, neophodno je da se pronađe adekvatan odgovor na to i neophodno je, što je i najvažnije, da se ne pristane na to, da vas reduciraju da budete objekt koji se zato što je Srbin može gađati ostacima hrane, da se može pljuvati, da se može psovati, da mu se može ponavljati ‘Za dom spremni'“, rekao je Pupovac, misleći na incidente kojima je sam bio izložen u Zagrebu.

On je izneo tvrdnju da se „treba izdići iznad toga, treba pružiti otpor tome i treba da se pronađe način, kako da se šalju poruke koje će takve akte i ljude koji su spremni to da rade prokazati u ovom društvu koliko god to bilo teško“.

Upitan da prokomentariše to što njegov gest u Vukovaru, kada je odao poštu hrvatskim žrtvama u tom gradu, „nije propraćen aplauzima“, već su mu učesnici skupa okrenuli leđa, Pupovac je rekao da „na tom mestu, verovatno nije ni normalno da se aplaudira, bez obzira koliko neko mogao gestom da izazove pozitivne reakcije“.

„Ali, nije ni mesto, da se nekome, ko dolazi sa najplemenitijim ljudskim namerama i osećajima, to jest iskazuje poštovanje prema žrtvama rata, u ovom slučaju, žrtvama Vukovara, pretežno građana hrvatske nacionalnosti, da se nekome ko dolazi sa takvom namerom i ko je došao da sagne glavu pred tolikim stradanjem i njihovim krstovima, njihovim spomenikom, da mu se okrenu leđa“, ocenio je Pupovac.

On je konstatovao da ljudi kojio su mu okrenuli leđa „nisu tamo da bi iskazivali ozbiljan pijetet svojim saborcima, već da bi slali poruke drugima, koji tamo nisu ili koji nisu tamo dobrodošli“.

„To su poruke pre svega Srbima. To su poruke koje Hrvatsku treba da drže u nekoj vrsti produženog ratnog stanja, u kome mir neće doći. U kome mir neće vladati u ljudskim dušama i odnosima među ljudima, nego će se stalno održavati neka vrsta ratnog duha i onoga što ratne strahote donose“, kazao je Pupovac.

Na podsećanje da je „prošlo više od mesec dana otkako je predsednici (Hrvatske Kolindio Grabar-Kitarović) i premijeru Hrvatske (Andreju Plenkoviću), kao i predsedniku Sabora (Gordanu Jandrokoviću) uputio pismo u kome upozorava na alarmantno širenje, dopuštanje i podršku revizionizmu i negaciju NDH u današnjoj Hrvatskoj“, a da „odgovor nije stigao“ i pitanje „kakvu poruku to šalje Srbima“, Pupovac je odgovorio da je „to pismo apel, u kome su dokumentovani slučajevi negiranja zločina, koji su počinjeni prema Romima, Jevrejima, Srbima, antifašistima i uopšte protivnicima režima sa hrvatske strane“.

„To pismo koje smo potpisali, Veljko Kajtazi u ime romske zajednice, Ognjen Kraus u ime jevrejske zajednice, Franjo Habulin u ime antifašista, i ja, bilo je rezultat moralnog imperativa koji smo sledili i otpora negiranju stradanja naših sunarodnika, otpora negiranju da je postojalo istorijsko zlo koje je bilo vođeno idejom države, koja je ustanovljena da bi sprovela istrebljenje naroda koji su spomenuti, svih onih koji su bili protiv zamisli da država treba da bude klerikalno-katolička i etnički čista hrvatska“, rekao je Pupovac.

On je naveo da je „otpor toj ideji apsolutno imperativan za bilo koju buduću ideju društvu, za bilo koju buduću ideju države, bilo ovde ili negde drugde i za bilo koje moguće bavljenje politikom“.

„To što nismo dobili odgovor na to naše pismo je samo pokazatelj, koliko je teško tu vrstu odgovora i tu vrstu otpora takvom stanju voditi u Hrvatskoj, jer su snage na koje upozoravamo očito još toliko snažne da ih se ljudi u vlasti, bilo zbog oportunizma, bilo zbog bliskosti takvim idejama, bilo zbog činjenice da u otvoreni sukob sa takvim idejama i takvim pojavama u društvu, još uvek ne usuđuju ući“, rekao je Pupovac.

On je, komentarišući „položaj Srba u Hrvatskoj“, kazao da je „generalno, taj položaj danas nešto bolji što je bio pre dve ili tri godine“.

„Zbog toga što se na nekim područjima rade stvari koje se pre tri ili četiri godine nisu radile. Dakle, postoji opredeljnost Vlade i nas koji je podržavamo da neki stvari napravimo da se poboljša život u povratničkim sredinama: da se obavi reelektrifikacija, da se obnove vodovodi, da se završi obnova kuća, da se obnovi nekakav privredni život, da se porodična gazdinstva dobiju dodatna sredstva da mogu krenuti sigurnije u život“, naveo je Pupovac.

On je dodao da su „opštine sa srpskom većinom i relativnom većinom dobile značajna sredstva za svoju funkcionisanje i nisu više u toj tesnoj koži u kojoj su bile pre nekog vremena“.

„Međutim, postoji ova vrsta pritiska u identitetskoj i istorijskoj sferi koja život Srba čini nelagodnim. Osećaj življenja čini nelagodnim. To da se škole u Istočnoj Slavoniji i dalje ne registruju zato što će to nekome smetati. Da se prizna da postoje srpske manjinske škole. To da se izbegava spomenik sa antifašističkom tradicijom, zato što će to nekoga iritirati. Ili to da se pruži jasan otpor revitalizaciji poraženih ustaških i proustaških ideja iz Drugog svetskog rata u današnjoj Hrvatskoj ili negiranje zločina toga pokreta ili te države, to je nešto što čini osećaj Srba koji žive u Hrvatskoj nesigurnim“, rekao je Pupovac.

Upitan „koliko zapravo odnosi između zvaničnog Beograda i Zagreba impliciraju i odnos tog zvaničnog Zagreba prema Srbima u Hrvatskoj“, on je kazao da je „uvek bilo tako da je taj odnos značajno uticao na položaj Srba u Hrvatskoj“.

„Nesumnjivo da odsustvo komunikacije i saradnje između Zagreba i Beograda na političkom planu ne doprinosi položaju Srba u Hrvatskoj. Posebno ne doprinose razdoblja kada dolazi do verbalnih ratova i sukobljavanja, koji se onda medijski još mulitpliciraju.
To sigurno ne doprinosi tome, posebno ne doprinosi dogovorena sistemska saradnja oko prava manjina, koja je bila dogovorena pre nekoliko godina između predsednika Vučića, tada predsednika Vlade i predsednice Grabar Kitarović, ali zapravo od toga, barem sa hrvatske strane, nije urađeno ništa. Osim onoga što smo mi uspeli, kroz koaliciju, da uradimo sa ovom Vladom“, naveo je Pupovac.

Na pitanje „da li je zadovoljan funkcionisanjem koalicije sa HDZ i saradnjom sa (premijerom) Andrejom Plenkovićem“, Pupovac je kazao da u SDŠ „o tome po pravilu ne govore javno kada ne smatraju da je izrazito važno i potrebno“.

„To je koalicija sa značajnim razlikama unutar sebe. To je koalicija koja ima ozbiljne otpore, i u unutar same sebe, ali pre svega izvan koalicije. Ta koalicija je posebna meta zbog članstva SDŠ u njoj. Ali, i zbog moje uloge u njoj. Vrlo često vode kampanje protiv te koalicije zbog naše prisutnosti. To naravno ima za cilj da umanji naš uticaj u toj koaliciji i ima za cilj da tu koaliciju destabilizuje i u javnosti joj naruši ugled. Mi iz tog razloga vidimo da delujemo u otežanim okolnostima. Ne samo kao koalicija, nego i mi kao deo nje“, kazao je Pupovac.

Upitan „kako generalno vidi budućnost srpsko-hrvatskih odnosa, odnosno Srbije i Hrvatske“, Pupovac je rekao da bi „izricanje generalnog suda posle tolikih decenija i posle 100 godina od stvaranja zajedničke države bilo pretenciozno“.

„Ali, jedno ću reći: imali smo uspone i padove u poslednjih 100 godina od zajedničke države i barem toliko od zajedničkog narodnog nastojanja da stvorimo slobodu jedni za druge. Dakle, imali smo istorijski gledano, sjajna razdoblja i uspone, ali i takve padove, kao što je bilo razdoblje 1941-1945, 1991-1995. Od onoga prvog smo se realtivno brzo oporavili na jedan način, a dugoročno do dana današnjeg se nismo oporavili. Politički, psihološki, traumatski… Od ovog drugog, koji se nakalemio na ono prvo, do dana današnjeg ne pokazujemo spremnost da se oslobodimo“, ocenio je Pupovac.

On je naveo da „nam preti opasnost, ozbiljna i velika, i jednima i drugima, da se nas strovale u novim i sve riskantnijim međunarodnim okolnostima teškoće i tegobe, u odnosu na koje svi naši sitni, mali, bratoubilački oblici međusobnih odnosa su zanemarivi“.

„Mogu samo reći, da ukoliko bude pameti u hrvatsko-srpskim odnosima, ljudi će se prizvati svesti zbog interesa očuvanja i hrvatskog i srpskog naroda, i hrvatske i srpske države, veoma oslabljene. Veoma oslabljene. Interes je da počne dijalog“, zaključio je Pupovac.

Upitan „da li se lično oseća bezbedno u Zagrebu, celoj Hrvatskoj, posle incidenta, u kome je napadnut“, Pupovac je kazao da „svako ima neki urođeni mehanizam, kao životinja, kao živo biće, da meri stepen vlastite bezbednosti“.

„Tako ga imam i ja. Taj mehanizam mi govori, s vremena na vreme, kada je bezbednost veća, a kada je manja. On nije uvek objektivan, ali je relevantan za svakoga, pa i za mene. Na osnovu toga se i rukovodim u postupcima, u kretanjima. Na osnovu toga činim i ono što mogu, da bih izbegao ili smanjio rizik, a sve ostalo je na ljudima kojima je posao da vode računa o opštoj bezbednosti, pa i bezbednosti ljudi poput mene“, naveo je Pupovac.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.