San dug sto godina: niče svetinja kakvu Balkan još nije video

Da nije bilo oštrog ultimatuma ruskog cara, pitanje je kako bi Balkan izgledao posle Prvog svetskog rata i da li bi Srbi bili svoji na svome. Srpsko-ruski hram u Banjaluci u znak zahvalnosti Nikolaju Drugom ideja je koja je čekala čitav vek na realizaciju.
Ideja stara ceo vek čekala je vreme u kome može da bude pretočena u stvarnost. U Banjaluci su počeli radovi na izgradnji srpsko-ruskog hrama u znak zahvalnosti ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu zbog pomoći Srbima.

A za tu nemerljivu pomoć koja je promenila tok Prvog svetskog rata i sudbinu Srba u njemu, bila je dovoljna jedna rečenica.

Ukoliko srpska vojska hitno ne bude prebačena sa albanske obale na grčko ostrvo Krf, Rusija izlazi iz Antante i potpisaće separatni mir sa Nemačkom.

To je suština telegrama koji je poslednji ruski car Nikolaj Drugi, 18. januara 1916. godine, uputio britanskom kralju Džordžu Petom i predsedniku Francuske Remonu Poenkareu. A uputio ga je istog dana kada je do njega stiglo pismo predsednika srpske vlade Nikola Pašića, koji ga je molio za pomoć. Jer zapadni saveznici su odbili da posle albanske golgote, iznemoglu, desetkovanu srpsku vojsku i izbeglice pristigle na obale Skadra, Drača i Valone, brodovima prebace na grčku teritoriju.

Da nije bilo oštrog ultimatuma ruskog cara, pitanje je kako bi Balkan izgledao posle Prvog svetskog rata. Da li bi bilo onakvog Solunskog fronta i da li bi Srbi po okončanju rata bili svoji na svome.

Jerej Miladin Mitrović, starešina Hrama svetog Vasilija Ostroškog u Banjaluci, koji je uključen u poslove na izgradnji novog srpsko-ruskog hrama u centru Banjaluke, za Sputnjik objašnjava da se ideja o tome pojavila odmah posle Prvog svetskog rata.

Pokrenula ju je srpska inteligencija, ljudi koji su se školovali u to vreme u Rusiji i srpski dobrovoljci u znak zahvalnosti ruskom caru za njegovu podršku Srbima u Velikom ratu.

Događaji koji su sledili nisu, međutim, dozvolili da ta ideja bude ovaploćena ni posle Drugog svetskog rata, u vreme komunizma. Sada su se, kaže Mitrović, stekli uslovi da ta ideja bude ostvarena. On podseća da je Ruska pravoslavna crkva kanonizovala poslednjeg ruskog cara i članove njegove porodice, koje su nakon pobede Oktobarske revolucije boljševici ubili 17. jula 1918. godine.

Sve to je, kaže, podstaklo episkopa banjalučkog Jefrema da donese odluku o gradnji hrama. To je i zvanično saopštio aprila prošle godine, a nepunih deset meseci potom u centru Banjaluke su počeli radovi na prostoru budućeg kompleksa.

Na površini od 6.500 kvadratnih metara, pored hrama će se graditi i srpsko-ruski kulturni centar u kome će se aktivno izučavati ruski jezik, pismenost i kultura, dešavaće se kulturni i duhovni događaji koji povezuju ruski i srpski narod, ukazuje jerej Mitrović.

Hram će biti podignut u ruskom stilu, biće kopija hrama posvećenog čudima Svetog Arhangela Mihaila, koji se nekada nalazio u Kremlju, srcu carske Rusije. Izgrađen 1358. godine, po pobedi Oktobarske revolucije bio je zatvoren 1918. godine, a 1929. srušen.

„Biće impozantan, izgrađen u u simboličkom ruskom arhitektonskom stilu sa pet kupola i posebnim zvonikom“, kaže Mitrović, ističući da je reč o izuzetno zahtevnom projektu kakav na tim prostorima nije rađen.

Na pitanje zašto su se odlučili za kopiju baš tog hrama, on napominje da je reč o zajedničkom projektu Eparhije banjalučke i Moskovske patrijaršije, koje je opredelila posebna simbolička vrednost hrama.

„On je bio u Kremlju, tamo su bili ruski imperatori, bio je to pridvorni hram ruskih mitropolita i do danas takav hram koji je igrao važnu ulogu u istoriji Ruske pravoslavne crkve i ruske imperije nije ponovo podignut. Tako je došlo do odluke da njegova kopija bude u Banjaluci“, objasnio je sagovornik Sputnjika.

Državni Moskovski arhitektonski institut uradio je kompletnu projektnu dokumentaciju, izrazivši veliko zadovoljstvo zbog doprinosa realizaciji tog projekta.

„Već su počeli zemljani radovi na kojima još radimo i cilj je da na stogodišnjicu ubistva carske porodice Romanovih, u julu ove godine, osvetimo temelje. Tom prilikom biće organizovan veliki kulturni događaj u kome će aktivno učestvovati i predstavnici Moskovske patrijaršije i ruske vlade. Već imamo potvrdu da će u Banjaluku doći visoke zvanice“, ističe jerej Miladin Mitrović.

On napominje da je reč o projektu koji je aktivno podržan i od strane grada Banjaluke, vlasti Republike Srpske, Eparhije banjalučke, naroda, tako i Moskovske patrijaršije, Ruske Federacije i ljudi koji su zainteresovani za njegovu realizaciju.

Na pitanje kada je predviđeno da radovi budu završeni, starešina Hrama svetog Vasilija Ostroškog u Banjaluci, koji je zadužen i za izgradnju novog srpsko-ruskog hrama, kaže da to nije precizirano jer je to teško prognozirati.

„Na građevinskom odboru smo doneli odluku da treba da svetimo temelje na dan stogodišnjice ubistva carske porodice Romanov, a posle ćemo videti kojim intenzitetom će teći radovi“, kaže jerej Miladin Mitrović za Sputnjik.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.