Šefovi diplomatija EU o Zapadnom Balkanu: Potrebno jača političko angažovanje u regionu

Politička situacija na Zapadnom Balkanu poslednjih meseci je „sve izazovnija“ uz produbljavanje političke krize u Bosni i Hercegovini, tenzije na severu Kosova kao i medjupartijske podele u Crnoj Gori koje „parališu politički sistem“ u toj zemlji, ocenjuje se u dokumentu o kojem će se raspravljati na sastanku šefova diplomatija EU u ponedeljak u Briselu.

U dokumentu, koji je pripremio kabinet visokog predstavnika EU Žozepa Borela i u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjuje se da „nesuglasice medju zapadnobalkanskim partnerima koče sprovodjenje regionalnih integracija“.

Najavljuje se jačanje političkog angažovanja u regionu i s tim u vezi spominju se učestale poste ministara inostranih poslova iz država EU, obaveštavanje zemalja regiona o diskusijama koje se vode na nivou EU kao i sastanci Borela sa liderima regiona.

Na sastanku Saveta EU za spoljne poslove najavljena je rasprava o prilikama na Zapadnom Balkanu, sa posebnim fokusom na BiH i odnose Srbije i Kosova, ali, kako navodi RSE, neće biti usvajani zaključci o regionu.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova u dokumentu pripremljenom za sastanak, navodi se da je atmosfera oko dijaloga o normalizaciji odnosa Srbijei Kosova „i dalje izazovna“ i da „u poslednjih nekoliko meseci nije postignut dalji napredak“.

Nedavne tenzije nastale oko registarskih tablica za vozila koja na Kosovo ulaze iz Srbije, i rešenje koje je pronadjeno dokaz je da dijalog može doneti rezulatate ako je podržan jasnim signalima od strane visokih zvaničnika EU i u bliskoj saradnji sa SAD, navoidi se.

Fokus, kako se dodaje, sada treba da bude na povratku na implementaciju nerešenih obaveza iz dijaloga, poboljšanju atmosfere konkretnim pozitivnim akcijama i radu na agendi koja je okrenuta budućnosti, odnosno sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, a time i evropskoj budućnosti Kosova i Srbije.

U dokumentu se takodje navodi da je potrebna kontinuirana podrška i angažovanje na visokom nivou država članica u odnosu na Beograd i Prištinu, kako bi se podržali napori visokog predstavnika Žozepa Borela i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine EU Mirolsava Lajčaka.

„Strane treba ohrabriti da se konstruktivno angažuju i ostvare pozitivne rezultate, uključujući regionalne sporazume u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem, i da se uzdrže od jednostranih akcija i retorike koja izaziva podele, posebno u vezi sa severom Kosova“, podvlači se u dokumentu.

Iz kabineta Borela se priznaje da je vizna liberalizacija za Kosovo poseban proces, ali se u dokumentu spominje da bi „unapredjenje diskusija u Savetu EU o liberalizaciji viznog režima za Kosovo takodje doprinelo poboljšanju kredibiliteta EU“ i moglo bi da pruži dalji podsticaj napretku Kosova na evropskom putu.

U dokumentu koji je izradio Borelov kabinet se ocenjuje da se politička situacija u BiH naglo pogoršala od leta.

„Neprihvatljiva, huškačka retorika koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje doprinela je povećanju tenzija na terenu“, ističe se u dokumentu i dodaje da su državne institucije sada „efektivno blokirane“.
U dokumentu se navodi da „treba učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost BiH“.

„Pre svega, hitno je potrebno stvoriti odgovarajući prostor za rešenje zasnovano na dijalogu kako bi BiH napredovala na svom evropskom putu“, navodi se u dokumentu i dodaje da je neophodno nastaviti zajedničke napore na nivou EU i SAD, jer je bliska koordinacija veoma važna.

Nedavno produženje mandata Saveta bezbednosti UN za operaciju EUFOR Altea se smatra pozitivnim korakom ka očuvanju sigurnosti i stabilnosti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.