U Potočarima kod Srebrenice sutra komemoracija povodom 27. godišnjice genocida nad Bošnjacima
U Memorijalnom centru Srebrenica Potočari sutra će biti obeležena 27. godišnjica genocida nad Bošnjacima, koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.
Ove godine u Potočarima će biti sahranjeno 50 srebreničkih žrtava.
Najmladja žrtva, koja će ove godine biti ukopana je Salim Mustafić, koji je, kada je ubijen u leto 1995, imao 16 godina.
Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani iz masovne grobnice Liplje kod Zvornika, 2006. godine.
Osim njega, u Potočarima će sutra biti sahranjena još dva maloletnika, koji su u vreme smrti imali 17 godina.
Reč je o Vahidu Smajloviću, čiji su posmrtni ostaci pronadjeni 2004. godine na lokalitetu Snagovo kod Zvornika, i Elviru Muminoviću, iz srebreničkog sela Barakovići, čiji posmrtni ostaci su ekshumirani su prošle godine iz masovne grobnice otkrivene na lokalitetu Dobro Polje u Kalinoviku.
U Srebrenici je danas održana komemorativna sednica Skupštine opštine, posvećena svim žrtvama u Srebrenici.
Sednici ne prisustvuju bošnjački odbornici, osim predsedavajućeg Skupštine Srebrenice Salke Tursunovića.
„Cilj sednice je odavanje počasti svim žrtvama. Ne znam zašto neće biti prisutni pojedini odbornici. Ne smemo dozvoliti da uticaji sa strane dodatno komplikuju situaciju“, kazao je on.
Na sutrašnjoj komemoraciji u Potočarima nije najavljen dolazak zvaničnika Srbije, dok je premijer Crne Gore Dritan Abazović najavio da će u Potočare doći brojna delegacija crnogorske vlade.
I ove godine od Nezuka do Potočara održan je tradicionalni „Marš mira“, u kome je učestvovalo oko 3.000 ljudi.
„Maršom mira“ odaje se pošta srebreničkim žrtvama, a stazom kojom su se kretali učesnici marša, u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, u jula 1995 su se probijali Bošnjaci, pošto su srpske snage zauzele Srebrenicu.
U Bosni i Hercegovini povodom 11. jula je proglašen Dan žalosti u Federaciji BiH, ali ne i na celoj teritoriji BiH.
Srpski ministri u Savetu ministara BiH odbili su pre par dana predlog ministarske spoljnih poslova BiH Bisere Turković (SDA) da ove godine 11. jula bude proglašen Dan žalosti u celoj BiH.
Medjunacionalne tenzije u BiH pred ovogodišnju komemoraciju u Potočarima dodatno su narasle nakon što su duž puta od Bratunca prema Potočarima 9. jula postavljene fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja ubijenih i poginulih tokom rata u BiH.
Sarajevski mediji su to ocenili kao „dodatnu provokaciju“, a policija RS naredila je uklanjanje fotografija, koje su meštani pomerili na privatne posede, u dvorišta kuća pored puta.
Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvodjene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.
Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrdjen je brojnim sudskim presudama, od Medjunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Mladić je pred medjunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osudjen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osudjena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Bivši Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko u julu prošle godine, samo nekoliko dana pre nego što mu je okončan mandat u BiH, nametnuo je zakon kojim se zabranjuje negiranje genocida.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Rezoluciju kojom se osudjuje genocid o Srebrenici usvojili su parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995, počinile masovne egzekucije Bošnjaka.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.