U trendu

Ubio Bosnu: Amerikanac koji je trebalo da bude prvooptuženi u Hagu

Referendum o secesiji Bosne i Hercegovine koji je održan 1. marta 1992. godine bio je svojevrstan muslimansko-hrvatski pucanj u Jugoslaviju, a istovremeno i atentat na BiH, izjavio je prof. dr Nenad Kecmanović na tribini „Referendum o secesiji BiH 1992. i stvaranje Republike Srpske — 27 godina kasnije“.

I jedno i drugo je uspelo, ali je dovelo i do neke vrste samoubistva, jer od tada, posle referenduma koji je bio nasilje nad srpskim narodom, BiH više nikad nije postala ono što je nekad bila, a ni ono što su oni koji su „progurali referendum“, uz međunarodnu pomoć, hteli da postane, samom činjenicom da u BiH postoji Republika Srpska, dodao je Kecmanović.

„Posle toga je sve bilo drugačije, s tim što se uspostavila neka vrsta balansa između snaga unitarizacije Bosne i snaga otpora u ime Dejtonskog sporazuma, i jednog konfederalnog sistema koji je potpisan u Parizu, uz pristanak sve tri strane i podršku i garanciju velikih sila. S te strane je paradoksalno da se ta borba još vodi, ali čini mi se da na neki način duh pokojnog Vorena Cimermana, bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, još lebdi nad Bosnom“, rekao je Kecmanović.

Prema njegovim rečima, Cimerman je pojedinačno najodgovorniji čovek za sve ono što se kasnije zbivalo u BiH i on je trebalo da bude prvooptuženi u Haškom tribunalu, „pošto se tamo sudi pojedincima, a ne narodima“. Kecmanović je postavio pitanje šta bi se u BiH događalo da Cimerman nije doleteo iz Beograda u Sarajevo i odvratio Aliju Izetbegovića od Lisabonskog sporazuma.

„Čini mi se da bi sve bilo bolje i za sam, tada muslimanski, danas bošnjački narod. Naime, ono što je prethodilo 1. martu, koji je bio finale, pre svega, mislim na nadglasavanje u Skupštini BiH, uništilo je međusobno poverenje tri naroda, sociolozi kažu — kapital međusobnog poverenja bez koga nijedna zajednica ne može da opstane“, naglasio je Kecmanović.

On smatra da BiH danas može da ostvari neki rezultat samo bez posrednika, odnosno ako se Bošnjaci vrate za pregovarački sto sa Srbima i Hrvatima bez uplitanja stranaca. Bošnjaci decenijama očekuju da neko drugi obavi ono što oni žele i trebalo bi da odustanu od te ideje i da se vrate neposrednim razgovorima sa Srbima i Hrvatima bez ikakvog upliva stranaca i međunarodnog faktora.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Slobodan Antonić ocenio je da je referendum u BiH bio akt nasilja prema Srbima. Kad se jedan takav događaj slavi kao praznik države, imajući u vidu da su Srbi referendum aktivno bojkotovali, onda je to simbolična poruka Srbima.

Prema njegovim rečima, Bošnjaci su mogli da uzmu neki drugi istorijski događaj, recimo dan kad se Tvrtko proglasio za kralja, ali pošto je to Mitrovdan, to verovatno ne bi bilo dobro rešenje. Ni datum donošenja povelje Kulina Bana verovatno ne bi bio prihvatljiv, pošto je to bilo na Usekovanje Jovana Krstitelja.

„Međutim, i neki drugi dani su mogli da budu uzeti u obzir. Recimo, dan kad je BiH primljena u UN ili dan kad je proglašen Ustav BiH. Zašto ti dani nisu uzeti, nego baš ovaj? Zato mi se čini da je reč o jednoj simboličkoj poruci, pre svega Srbima u BiH. Reč je o stavljanju Srba u poziciju građana drugog reda“, naglasio je Antonić.

Dr Dušan Proroković rekao je da je za srpski korpus problematično što insistiranje na 1. martu kao Danu nezavisnosti nosi političku poruku o težnji ka uspostavljanju unitarne BiH i što se na taj način konstantno indukuju propagandne aktivnosti kojima se iz Sarajeva pokušava održati „istorijska istina“ o srpskoj genocidnosti.

On je istakao da ako preživi prvomartovska paradigma — BiH neće preživeti. Srbi nisu mogli da pristanu na unitarnu BiH 1992. godine, isto kao što niti mogu, niti imaju razloga da na takav koncept pristanu danas.

„Upornim nastojanjem na održavanju prvomartovske paradigme, Sarajevo tera od sebe Srbe koji nemaju drugog izbora nego da po ko zna koji put vode reaktivnu politiku, braneći se svim legitimnim sredstvima. Dodao bih da su zapadne zemlje, gurajući kosovsko-metohijske Albance u indipendističku avanturu praktično odustale od Badinterovih preporuka i uvele u opticaj mogućnost secesije teritorijalnih entiteta, koji nisu bili jugoslovenske, socijalističke republike, kao potpuno legitimnu“, upozorio je Proroković.

Akademik Darko Tanasković istakao je da je referendum u BiH bio nelegalan, jer na njemu nije glasalo više od dve trećine ljudi upisanih u biračke spiskove, kao i da je bio priprema koja je uvela BiH u rat. Tanasković je dodao da je do referenduma postojala mogućnost da se pronađe rešenje, makar privremeno, koje bi sprečilo rat.

Prof. dr Milomir Stepić naglasio je da je i spolja i iznutra artikulisani geopolitički cilj bio da se u „novoj balkanizaciji“ srpski prostor redukuje i fragmentira kako bi se sveo na takozvanu užu Srbiju i tako učinio što nebitnijim.

(Sputnjik)

Napišite komentar