Vejvoda: Osnova Bajdenove politike prema regionu biće što skorije evroatlantske integracije
Saradnik bečkog Instituta za društvene nauke Ivan Vejvoda izjavio je da će osnova politike novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena prema Zapadnom Balkanu biti težnja što skorijoj integraciji tog regiona u evroatlantske strukture, gde je to moguće.
„Videli smo da su Crna Gora i Severna Makedonija (2017. i 2020. godine) postale punoravne članice NATO, kao što je to i Albanija (od 2009. godine). Znači već pola tih zemalja je deo evroatlantskih integracija. Mnoge su na putu“, rekao je Vejvoda za Glas Amerike.
Vejvoda je podsetio da je buduća američka administracija ukazala da prepoznaje vodeću ulogu Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine i dodao da je to „zdravorazumski, jer je Zapadni Balkan deo jezgra geografije Evrope, pa i geopolitike Evrope“.
Naveo je da pregovori Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa imaju prvo mesto na dnevnom redu kada je reč o evropsko-američkom angažovanju u regionu.
Vejvoda je ocenio kao „veoma važno“ što je Vašington odlučio da otvori beogradsku kancelariju Finansijske korporacije SAD za medjunarodni razvoj (DFC), koja će se baviti ulaganjem sredstava u region, pre svega u infrastrukturu i proizvodnju.
„To je ozbiljan korak i odgovor na ono što se naziva ulazak i uticaj trećih aktera. Tu se pre svega misli na Rusiju, na Kinu, na Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku“, kazao je srpski stručnjak.
Naveo je da će Bajden verovatno biti američki predsednik koji ima najveće iskustvo sa Balkanom.
„Dugo je bio u spoljnoj politici i u američkom Senatu. Putovao je toliko puta poslednjih 25 i više godina na Balkan. Zna mnoge aktere, kao i budući državni sekretar Entoni Blinken, koji je takodje intimno upoznat sa svim detaljima ovog pitanja i u tom smislu ovo je drugačija administracija“, dodao je Vejvoda.
On je rekao i da će sa Bajdenovom administracijom doći prepoznavanje i povratak na činjenicu da je transatlantski odnos najjači i naznačajniji odnos medju silama sa dve strane Atlantika, EU i SAD.
„One dele ključne demokratske vrednosti i vrednosti vladavine prava u trenutku kada te vrednosti dolaze pod znak pitanja od strane trećih zemalja, pre svega od Kine. Mislim da će to biti glavna spona traženja tog ponovnog stabilnijeg odnosa izmedju dve strane Atlantika“, kazao je Vejvoda.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.