Zašto Evropa ćuti na ludilo u Crnoj Gori (video)

Najnoviji događaji pokazali su da nema gornje granice za ludilo u Crnoj Gori, smatra crnogorski novinar Gojko Raičević kog zabrinjava ćutanje Evrope na hapšenje episkopa i sveštenika Srpske pravoslavne crkve i obračune policije s vernicima koji su protiv toga protestovali.

Da je ovako nešto Srbija radila delu svog stanovništva iz Brisela bi se dosad stoput oglasili, kaže Raičević i pita kako je moguće da se u srcu Evrope događaju ovakve stvari a da nema nikakve reakcije evropskih zvaničnika osim pojedinačnih kritičnih tonova.

Evropa ćuti, ludilo raste, poverenje u EU pada
Raičević podseća da, i bez ćutanja Evrope pada poverenje u EU. Pita i treba li podsećati na onolike priče o demokratiji koje su servirane kada se građanima Crne Gore objašnjavalo zašto je dobro da zemlja uđe u NATO.

„Sad se pokazalo da je sve bilo laž i prevara, a očigledno je i proces „kuvanja žabe“ učinio svoje. Međutim, tako je bilo sve do 27. decembra i donošenja Zakona o slobodi veroispovesti kada je narod napokon shvatio da je poslednji čas i da nešto mora da se uradi“, kaže  za Sputnjik urednik crnogorskog portala „In4s“.

NATO demokratija
Sociolog Ilija Malović nije iznenađen razvojem događaja u Crnoj Gori, jer, kako kaže, tako je svuda gde se “NATO bajonetima širila demokratija“

„Gde god je ta organizacja došla,  došlo je do pojave kriptofašizma, šovinizma, istorijskog revizionizma. Pogledajte baltičke države, Hrvatsku. U Crnoj Gori je trenutno potrebno razdrobiti jedinstven kulturni  i  jezički prostor, pretvoriti je u gomilu malih zavađenih loakalnih zajednica gde vlada identitetsko ludilo. Takve zajednice nisu sposobne da se odupru pljački i kolonijanizmu ni sposobne da se zalažu za sebe“, ocenjuje Malović.
On dodaje da je „pod NATO kišobranom diskriminacija normalna stvar“, što je slučaj sa srpskm narodom u Crnoj Gori.

Diskriminacija Srba
Način na koji se sprovodi ta diskriminacija Malović poredi s mobingom, jer se i ovde kroz slične mehanizme stvaraju uslovi da Srbi naprave neku grešku zbog čega bi opet bili etiketirani kao destabilizujući faktor, pri čemu ta „greška“ može biti i odlazak na službu Božju.

Malović konstatuje da vlast stvara uslove za društvenu nestabilnost, jer se tu „dobro snalazi“, ali su je litije „prestravile, jer su demonstrirale nešto što dotad nije bilo viđeno – odlučnost, jedinstvu, snagu i upornost ljudi“.

Gojko Raičević ocenjuje da je osnovni problem što podela unutar bića u Crnoj Gori ide kroz porodice a strahuje, kaže, da bi, ukoliko sukob eskalira, Srbi mogli doživeti iskustvo slično onom u Krajini. Argument za to vidi u emitovanju pesme kontroverznog hrvatskog pevača Marka Perkovća Tompsona na dan pobede, kao i brutalni obračun crnogorske policije sa učesnicima protesta zbog hapšenja episkopa Joanikija u više gradova na severu

Šta je sledeće
„Nema gornje granice za ludilo u Crnoj Gori. Ako smo svedoci da je uhapšen vladika Joanikije šta je sledeće“, kaže sa zebnjom Raičević.
Na pitanje kako očekuje da će se razvijati situacija u Crnoj Gori, ističe da može samo da se nada da će se sve mirno završiti.
„Crkva kontinuirano pruža ruku vlastima i pokazuje smirenost. Ta visoka društvena odgovornost koja je evidentna kod naših episkopa i sveštenika jedini je zalog da se sve može završiti kako treba. To su moje nade. Ali bojim se da će težak trag ostati“, ocenjuje Raičević u razgovoru za Sputnjik.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.