Dragan Bisenić: Mask nametnuo temu poštovanja teritorijalnog integriteta

Srbija bi mogla da organizuje veliku međunarodnu konferenciju o poštovanju i primeni principa teritorijalne celovitosti država na kojoj bi Ilon Mask bio dobrodošao govornik i uvodničar, predlaže novinar Dragan Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug, nakon što je tvit najbogatijeg čoveka na svetu kojim je povezao Ukrajinu, Rusiju i Kosovo izazvao milione reakcija.

Bisenić smatra da je Mask idejom da se u četiri ukrajinske oblasti ponovo organizuje referendum, imajući u vidu da na Kosovu nije bilo nikakvog referenduma, nego prostog priznanja i pored Rezolucije 1244 SB UN dao snažan impuls daljoj globalizaciji i transparentonosti kosovskog slučaja i međunarodne rasprave o vrednosti i važnosti principa teritorijalnog integriteta.

Bisenić piše: „Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, učinio je debatu o Kosovu planetarnom.

Vlasnik „Tesla motorsa“ samo jednim tvitom kojim je povezao Ukrajinu, Rusiju i Kosovo izazvao milione reakcija, a da se u to ne ubroje državni i vladini zvaničnici koji se redovno bave ovim pitanjima.

U stvari, Mask je uspeo u nameri da izvede svoj tip globalizacije i sprovede lični referendum za rešavanje ukrajinskog pitanja.

Mask je predložio da se ponove referendumi u pripojenim oblastima i ako narod odluči, Rusija će ostati ili otići; Krim postaje zvanično deo Rusije, kako je bilo od 1783. do greške Hruščova, a njemu se obezbeđuje vodosnabdevanje.

Na kraju, Ukrajina ostaje neutralna.

Mask je na kraju samouvreno zaključio da je „najverovatnije da će se sve okončati na ovaj način, samo je pitanje koliko još njih će umreti do tada“.

Ova veoma važna rečenica za čitavu konstrukciju Maskove inicijative, gotovo da je izostavljena iz svih medijskih izveštaja, mada sam Mask ima preko 100 miliona pratilaca na tviteru.

Osim ovoga, Mask je naveo da je mogući rezultat i nuklearni rat, ali da je to „bezvredni ishod“.

Nekadašnji ruski predsednik, Dmitrij Medvedev, koji ima najviši rejting i najveći broj pratilaca na ruskim elektronskim mrežama, šaljivo je odgovorio.

„Svaka čast za Maska! Zaslužuje novi oficirski čin i to vanredno. Šteta što se agent iz senke razotkrio. Njegov sledeći tvit će verovatno biti nešto o tome da je Ukrajina veštački stvorena država“, napisao je Medvedev u objavi uz šaljive emotikone.

Usledile su stotine hiljada drugih reakcija: Mask u uniformi “Tesle” koja je sada promenila logu u „Z“, isto kao i svi „Tesla“ automobile koji su poređani iza njega.

U raspravi sa savetnikom ukrajinskog predsednika o referendumima, Mask je ironično odgovorio „možda pristup sličan Kosovu“, braneći svoj pristup da se u četiri ukrajinske oblasti ponovo organizuje referendum, imajući u vidu da na Kosovu nije blo nikakvog referenduma, nego prostog priznanja i pored Rezolucije 1244 koju je usvojio Savet bezbednosti i koja garantuje teritorijalnu celovitist Srbije.

Stoga je Maskova opaska veoma snažan impuls daljoj globalizaciji i transparentonosti kosovskog slučaja i međunarodne rasprave o vrednosti i važnosti principa teritorijalnog integriteta, iza koga su, podsetimo se, odlučno i nedvosnisleno stali svi zvaničnici SAD, uključujući predsednika Bajdena, sekretara Blinkena i savetnika Salivena.

Srbija tu temu sama verovatno ne bi mogla da nametne, ali Ilon Mask može, što je i učinio. To je značajno posebno u ovom trenutku kada se formulišu novi prilazi i materijalizuju stare ideje, ali sve zasnovane na upravo suprotnim agresivnim postupcma koji ukidaju načelo teritorijalne nedeljivosti država.

Srbija bi mogla da organizuje veliku međunarodnu konferenciju o poštovanju i primeni principa teritorijalne celovitosti država na kojoj bi Ilon Mask bio dobrodošao govornik i uvodničar.

Dok su reakcije bile predvidljive, može se reći da su bile i pomalo neočekivane za predloge koje dolaze od osobe koja ni na koji način ne može da utiče na tok sukoba i pitanja kojima se bavi.

Možda je, međutim, upravo u tome stvar.

Maskovi predlozi ne deluju nimalo ekscentrično kao što bi moglo da priliče jednom milijarderu koji se bavi futurstičkim istraživanjima, veštačkom inteligencijom i futurističkim tehnologijama.

Ona imaju u sebi određeni stepen kompetentnosti, diplomatske i političke zrelosti koja ne ide automatski uz tehnološku inteligenciju.

Predlog o obezbeđivanju snabdevanja vodom Krima može da iznese samo onaj ko ima poznavanje ovog pitanja.

Zbog toga nije nelogično da se neko ili da su se mnogi zapitali da li ove ideje iznosi samo Mask ili je on govornik za nečije ideje i predloge.

Na jednoj strani, predloge za mir „koji je potreban i jednoj i drugoj strani“ dao je i bivši predsednik Donald Tramp koji se ponudio da bude mirovni posrednik između Rusije i Ukrajine.

Tramp je više puta veoma pohvalno govorio o Masku, a Mask je obećao da će mu vratiti nalog na Tviteru, kada ga kupi, što je akvizicija koja je u toku.

Imajući u vidu da je Mask, poput svih milijardera, egocentričan, veoma teško je pretpostaviti da on služi kao nečiji megafon.

Ipak, Maskovi predlozi podsećaju na delove odbačenog plana italijanskog premijera Marija Dragija i snažno kritikovane ideje Henrija Kisindžera uz maja ove godine, a možda ta povezanost nije za odbacivanje.

Mask je ove predloge izneo samo dve nedelje nakon što ga je nekadašnji glavni direktor Gugla Erik Šmit, posle boravka u Ukrajini, pohvalio da je „pravi heroj“ ukrajinskog uspeha u kibernetičkom ratovanju. Zahvaljujući Masku koji je obezbedio oko 20 000 „starlinkova“ svoje istoimene kompanije i svojim veštačkim satelitima, omogućio je Ukrajini da izbegnu napade koje bi Rusija izvršila na internetu.

Šmit je bio u Ukrajini tragajući za nagoveštajima o tome kako veštačka inteligencija i druge tehnologije u nastajanju mogu da se koriste u vojnom okruženju, gde je izjavio da on očekuje da će Ukrajina biti sila za tehnologiju uopšte.

„Razlog zašto je ovo važno jeste da c´e se rat završiti“, rekao je Šmit. „I u tom trenutku, Ukrajina će imati superiornu tehnološku industriju jer je prekaljena ratom i pametna. Oni razumeju kako ove stvari funkcionišu“, sažeo je svoje utiske Šmit.

U Šmitovom slučaju potencijalno su važne dve stvari koje mogu da se odnose na Maska i njegove predloge.

Prva je da je Mask doista lično dao značajan doprinos Ukrajini, a druga je da je Erik Šmit koautor Kisindžerove knjige o veštačkoj inteligenciji koja će se za koju nedelju pojaviti i na srpskom jeziku.

Kada je Maska napao i legendarni ruski šahista, protivnik ruskog predsednika Vladimira Putina s hrvatskom adresom Gari Kasparov, navodeći da je „ovo moralni idiotizam, ponavljanje propagande Kremlja, izdaja ukrajinske hrabrosti i žrtve“, Mask mu je odgovorio da je on Ukrajini „dao Starlink i pritom izgubio 80 miliona dolara, a sebe i SpaceX stavio pod ozbiljan rizik ruskog sajber napada“, komentarišući svoj sistem satelita koji je Kijevu olakšao komunikaciju i na svoju kompaniju koja nudi i razvija svemirsko putovanje.

„Šta si ti uradio osim što si tvitovao“, pitao je milijarder Kasparova.

Istovremeno, pojavljuju se naznake da su SAD spremne da ponude Moskvi izvestan izlaz, nakon proglašene aneksije četiri oblasti. Tako je vodeći kolumnista „Njujork tajmsa“, Tomas Fridman, onaj koji je tražio da NATO „ugasi svetlo u Srbiji“, pre dva dana pozvao da se „ostavi malo dostojanstva“ za rusku stranu, „čak i ako se ponaša sa potpunim zanemarivanjem bilo koga drugog“.

Stoga, Mask može da bude glasnik razmišljanja o miru, pošto je rat, izgleda svim već dosadio.

Kosovo bi u svemu tome moglo nekako da bude upleteno u celo rešenje, pošto se već mnogo puta pominjalo na svim stranama. Srbija, stoga, ne bi trebalo da dopusti da joj s to dogodi iza leđa.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.