Izborna matematika – kome koliko treba

Izbori u Srbiji će dobiti zvaničan epilog tek za desetak dana kada se završi ponovljeno glasanje na 15 biračkih mesta i RIK obradi sve podatke.

Građani će na birališta ponovo u sredu, a ukoliko se ovog puta budu poštovali zakonski rokovi, ovi izbori i RIK će do famoznih 100% stići najkasnije do subote, 8. maja u 20h.

Pravo glasa na tih 15 biračkih mesta ima 19.631 građanin Srbije, a prema onome što javnost sada zna, svaki od tih glasova bi mogao da bude važan za naredni saziv republičkog parlamenta.

Prema poslednjim podacima koje je objavio RIK, na osnovu 99,82 odsto biračkih mesta, jedna lista se nalazi bukvalno na samoj ivici cenzusa – koalicija Dveri-DSS ima tačno jedan glas manje od neophodnih pet odsto.

Ta je koalicija osvojila 188.534 glasa, a kako je (ne računajući onih 15 mesta) glasalo 3.770.695 (56,26%) birača, cenzus od pet odsto je na 188.535 (188.534,75) glasova.

Iako su se u javnosti pojavile informacije da je koaliciji Dveri-DSS potrebno više od 900 glasova, stvari ne stoje baš tako.

Matematika je prilično jednostavna – ovoj opozicionoj listi za ulazak u parlament neophodno da osvoje pet odsto glasova, plus jedan glas kako bi preskočili cenzus. Međutim, tih pet odsto se odnosi na broj izašlih birača na ponovljenim izborima, a ne na ukupan broj od 19.631, kako je to protumačeno u medijima.

Dakle, broj glasova koji je neophodan koaliciji Dveri-DSS zavisi od izlaznosti na ponovljenim izborima i po realnim prognozama se kreće između 500 i 700 glasova. Broj od 900 glasova bi bio neophodan samo u slučaju da na birališta u sredu izađu svi upisani birači, što se svakako neće dogoditi.

Ukoliko izlaznost bude u republičkom proseku (56,26%), koaliciji Dveri su neophodna 553 glasa (552 za 5%, plus jedan), ukoliko izlaznost bude manja i bude na 50 odsto, neophodna su im 492 glasa, dok bi u slučaju povećane izlaznosti na npr. 70 odsto, Dveri-DSS u parlament „ubacivala“ brojka 688.

Podaci o tome kakav su rezultat Dveri i DS S imali na ovih 15 mesta nije dostupan, ali vredi istaći da je ta koalicija dobila podršku Demokratske stranke i pokreta „Dosta je bilo“, čiji su lideri pozvali svoje pristalice da glasaju za Dveri-DSS zarad „odbrane izborne volje i demokratije u Srbiji“.

DS i DJB su „na sigurnom“ – imaju prema aktuelnim rezultatima po 6,03 odsto glasova, odnosno 16 ili 17 mandata, u zavisnosti od toga hoće li Dveri-DSS ući u parlament.

Pojavila se informacija da bi i lista SDS-LDP-LSV trebalo da strepi sa svojih 5,03 odsto glasova, ali su oni u opasnosti praktično samo u teoriji.

Prema trenutnim rezultatima koje je objavio RIK, lista koju predvode Boris Tadić, Čedomir Jovanović i Nenad Čanak je cenzus preskočila za 788 glasova.

To znači da imaju toliko „viška“ za ponovljene izbore i njima je važno da „mali cenzus“ na ovih 15 izbornih mesta bude ispod ovog broja. To znači da sve do izlaznosti od 80 odsto, ovoj koaliciji nije potreban nijedan jedini glas.

Inače, na izlaznost će svakako uticati i činjenica da su ponovljeni izbori raspisani na radni dan, ali i dan koji stiže nakon praznika koje mnogi građani Srbije iskoriste da „vežu“ dva vikenda. Zato se može pretpostaviti da će ona biti ispod republičkog proseka.

Zakonski rok za raspisivanje ponovljenih izbora je najkasnije sedam dana od dana poništenja izbora na biračkom mestu.

Što se mandata tiče, i tu su stvari sada prilično jasne – postoje dve projekcije parlamenta, prema jednoj svoja mesta će imati ukupno 12 lista (od toga pet manjinskih), a prema drugoj ukupno 11 lista (od toga pet manjinskih).

Prema prvom scenariju, koji uključuje koaliciju Dveri-DSS, raspodela mandata izgleda ovako:

• SNS 131
• SPS-JS 29
• SRS 22
• DS 16
• DJB 16
• SDS-LDP-LSV 13
• Dveri-DSS 13
• SVM 4
• BDZ 2
• SDA 2
• Zeleni 1
• PZDD 1

Prema drugom scenariju, u kome Dveri-DSS ostaju ispod cenzusa, raspodela mandata izgleda ovako:

• SNS 138
• SPS-JS 31
• SRS 23
• DJB 17
• DS 17
• SDS-LDP-LSV 14
• SVM 4
• BDZ 2
• SDA 2
• Zeleni 1
• PZDD 1

(B92)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.