Srbi imaju pretežno pozitivan stav prema izbeglicama

– Pozitivan odnos prema izbeglicama i migrantima ima 47 odsto građana Srbije, a u proteklih šest meseci, povećao se broj ljudi koji imaju negativan stav, pokazali su rezultati drugog istraživanja o stavovima građana Fondacije Ana i Vlade Divac uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Kako je rekao direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Propozitiv koja je radila ispitivanje, Marko Lazović, u odnosu na prvo istraživanje, povećao se broj građana koji imaju negativan stav prema migrantima i to sa 19 na 34 odsto, što objašnjava time da su neutralni ispitanici s protokom vremena i dužim zadržavanjima migranata izgradili negativan stav.

„Sve opštine osim Sjenice, Tutina i Preševa imaju povećanje negativnog stava prema migrantima. Postoji verska komponenta, tu je većinsko muslimansko stanovništvo, zbog čega su izbeglice tu bolje prihvaćene“, naveo je Lazović.

Na pitanje „Šta prvo pomislite kada se kaže izbeglice“, 60 odsto ispitanika navelo je da saosećaju sa migrantima i da im je žao šta doživljavaju. Međutim u mnogo manjem broju bili su zastupljeni i negativni odgovori poput „ne mogu da ih gledam, gade mi se“, te je 50-60 ispitanika od 2,792 anketiranih imalo taj izrazito negativan stav.

Državni sekretar Ministarstva rada Nenad Ivanišević istakao je da je ponosan na činjenicu da je većinom stanovništvo naše zemlje pozitivno orijentisano prema izbeglicama.

„Ali kada vidim relativno mali broj ljudi koji su rekli da im se ti ljudi gade i da ne mogu da ih gledaju, moram da kažem, znate, i sam sam bio izbeglica, i sada ima veliki broj ljudi sa ovih prostora koji su izbeglice u Evropi i verovatno ti koji su rekli da ne mogu ovde da gledaju izbeglice imaju nekoga svoga negde u Evropi, pa bih pitao da li bi voleli da neki Norvežanin kaže isto da mu se oni gade“, rekao je Ivanišević.

Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov rezultate istraživanja ocenio je očekivanim, ali dodao da Sjenici, Tutinu i Preševu, koji su apostrofirani kao primeri dobrih sredina, mogu ravnopravno da priđu i Dimitrovgrad i Bosilegrad.

„To nešto malo problema koji su ličili na ksenofobiju u našoj državi su usamljeni slučajevi. Uglavnom, mislim da je razlog za ove što im se izbeglice gade u velikoj meri neinformisanost, a glavna mera borbe protiv takvog stava je stav medija po tom pitanju. U ovoj oblasti ne bi trebalo da bude senzacionalističkog izveštavanja“, naglasio je Gerginov.

Lokalni koordinator Fondacije Ana i Vlade Divac u opštini Tutin Mehdija Medović naglasio je da se u njegovoj opštini nije promenio odnos prema izbeglicama, te da nikada nije morao da traži volontere, već se sami prijavljuju.

Novinarka RTS koja prati migrantsku krizu Jovana Đurović smatra da se odnos ljudi prema izbeglicama promenio jer se promenila i struktura izbeglica, odnosno, da većina njih više nisu Sirijci, žene i deca, već „mladi muškarci koji prave nered, puštaju muziku, ne mogu da se šetaju psi, deca da idu u školu“.

„Promena u strukturi izbeglica prosto je vidljiva i možda je povišena netolerancija zbog toga što to nisu više ranjive grupe ljudi“, rekla je Đurović i dodala da se na primeru nedavnog incidenta u Obrenovcu videlo da mediji treba da budu oprezni i da veoma pažljivo i oprezno moraju da izveštavaju o migrantskoj krizi.

Drugo istraživanje stavova građana Srbije prema izbeglicama i izbegličkoj krizi sprovedeno je tokom decembra 2016. u okviru projekta Fondacije Ana i Vlade Divac „Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu“.

Učestvovalo je 2,792 ispitanika iz Beograda, Dimitrovgrada, Lajkovca, Preševa, Sjenice, Tutina, Subotice i Šida.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.