najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Učestali pozivi na dečjoj liniji zbog “Plavog kita”

Mladi u Srbiji sve češće zovu nacionalnu dečju liniju kako bi se raspitali o onlajn video-igrici “Plavi kit” koja je javnosti postala poznata po brutalnim zadacima i pozivima učesnika na suicid.

Savetnica na dečjoj liniji Jovana Grbić kaže da se uglavnom javljaju deca od 10-11 godina, a najčešće pitaju kako je nastala ta igrica, da li to može njima da se dogodi, šta ako dobiju poruku na Fejsbuku ili ih neko natera da izvrše suicid?

Prema njenim rečima, do sada nije bilo poziva onih koji su počeli da igraju tu onlajn igru.

“Pre dva dana imali smo poziv jednog momka od 16 godina koji je bio vidno uznemiren. Pitao je, šta ako dobijem poruku na fejsu, kako da reagujem? Pošto smo svi prošli obuku kako da razgovaramo sa decom, rešili smo situaciju i uspeli da ga smirimo”, rekla je ona Tanjugu na obeležavanju Svetskog dana telekomunikacija i dečje linije.

Grbićeva navodi da mladi zovu za različite stvari, pitaju kako da kažu roditeljima za loše ocene, kome da se obrate u slučaju neželjene trudnoće ili neke bolesti, a tu su i teme i poput zaljubljivanja.

“Linija postoji već 12 godina, imamo 42 savetnika, svi smo aktivni 365 dana godišnje. Tu rade obučeni ljudi, defektolozi, socijalni radnici, pedagozi, svi su iz humanističkih nauka koji rade dugo sa decom”, rekla je ona.

Mirjana Marković iz dečje linije, koje podržava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objašnjava da je reč o telefonskom servisu za podršku deci, mladima i odraslima koji su zabrinuti za decu.

“To su najraznovrsnije teme, od školskih tema preko vršnjačkog nasilja, psiho socijalnih tema koje obuhvataju nekih 15 kategorija gde ima niskog samopouzdanja, samopoštovanja, anksioznosti, fobija, problema sa ishranom…”, rekla je ona Tanjugu.

Ističe da deca najviše zovu zbog vršnjačkih odnosa i nasilja koje podrazumeva isključenje iz vršnjačke grupe ili pritisak.

“Da bi se neko izborio da pripada nekome ili nečemu mora pod pritiskom te grupe da prihvati neke oblike ponašanja koji nisu možda u njegovoj moralnoj sferi, tu je nagovaranje od vršnjačke grupe da se proba i eksperimentiše sa drogom, sa cigaretama, alkoholom, a u najnovije vreme problem je digitalno nasilje. Devojčice od 13, 14 do 16 godina su najugroženije”, rekla je Marković.

Devojčice, kaže ona, pokušavaju da izgledaju kao devojke od 25 godina i taj raskorak između biopsihološkog sazrevanja i onoga što im se nudi i plasira dovodi do toga da prave greške.

“Teško je zaustaviti te fotke koje one prave najboljoj drugarici, dečku u koga se zaljube i onda dođe do raskida i do ucenjivanja. Počinje od emotivnog ucenjivanja, a može da pređe i u neki drugi oblik”, rekla je Marković.

Na pitanje šta se savetuje u tim slučajevima i šta je zadatak onih koji rade na dečjim linijama, Marković kaže da se razgovara sa decom, podstiču se da prepoznaju snagu u sebi, da osvetle problem, da ga prihvate i da prepoznaju da mogu da ga reše.

“Mi ne radimo terapiju ili neko dublje savetovanje nego apelovanje na njihov proaktivni stav u rešavanju svojih problema, jer svako sebe najbolje zna, pa zašto bismo to uskraćivali deci”, poručila je Marković.

(Tanjug)

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike