Urednik portala KRIK preko Njujork tajmsa poručio vlasniku Fejsbuka: Demokratija u Srbiji nije …

Glavni urednik portala KRIK Stevan Dojčinović u članku objavljenom u „Njujork tajmsu“, poručio je vlasniku Fejsbuka Marku Zakerbergu: „Hej, moja demokratija nije tvoja laboratorija“.

Srbija je prošlog meseca „mimo svoje volje postala laboratorija za eksperiment Fejsbuka o ponašanju korisnika – a nezavisna, neprofitnu organizacija istraživačkog novinarstva u kojoj sam ja urednik (KRIK) je jedan od nesrećnih laboratorijskih pacova“, piše u članku.

Od prošlog meseca tekstovi KRIK-a se ne pojavljuju na Fejsbuku koliko ranije, čime je „obogaljen naš najveći pojedinačni izvor saobraćaja, koji predstavlja više od polovine mesečnih prikaza stranice“.

Fejsbuk je napravio malu, ali razornu promenu: postovi koje postavljaju „stranice“, te i organizacije kakav je KRIK, uklonjeni su iz „Njuz fida“ (News Feed – Priliv vesti), što je prvo što na Fejsbuku vide korisnici. Sada su ti postovi u posebnom odeljku „Iksplor fid“ (Explore Feed – Istraži priliv) što korisnici moraju odabrati da bi videli te postove. Ali, to se ne odnosi na plaćene postove, kao ni na reklame.

Fejsbuk je odlučio da, pored Srbije, tu podelu eksperimentalno isproba i u „drugim malim zemljama koje se retko pojavljuju u zapadnim medijima“, piše Dojčinović – u Gvatemali, Slovačkoj, Boliviji i Kambodži.

Za privlačenje čitalaca tekstovima kakve ima KRIK, takve promene mogu biti katastrofalne jer „čak i samo jedan dodatni ‘klik’ potreban za to, može napraviti ogromnu razliku“.

„To je egzistencijalno pretnja, ne samo za moju organizaciju i druge poput nje, već i za mogućnost da u svim zemljama podvrgnutim eksperimentisanju Fejsbuka, gradjani saznaju istinu o svojim društvima i njihovim liderima“, piše Dojčinović.

On dalje ocenjuje da je „Srbija savršeni primer zašto je važan politički kontekst eksperimentisanja Fejsbuka“ jer se Srbija „nije razvila u potpuno funkcionalnu demokratiju“.

U Srbiji, objašnjava Dojčinović, „cenzura danas ima mekši oblik“, te „mediji lojalni vlasti uživaju povlašćen tretman i bolje finansiranje iz lokalnih i centralnih budžeta“, a „oni koji skrenu s linije, iznenada se nadju suočeni s neočekivanim posetama poreskih inspektora“.

Dojčinović dalje piše da Srbija „nije lako mesto za nezavisnog novinara“ i navodi da od 2015. godine KRIK piše o temama „koje glavni mediji neće ni pipnuti. Zauzvrat, bili smo špijunirani i pretilo nam se, uz neverovatne izmišljotine o našim privatnim životima, objavljene širom naslovnih strana nacionalnih tabloida“.

Poseta veb-stranici KRIK-a je tako „jedini način na koji gradjani Srbije mogu saznati istinu“, što su gradjani u stotinama hiljada do prošlog meseca mogli i na stranici KRIK-a na Fejsbuku, ali posle promene zbog eksperimenta Fejsbuk je „na ivici da nas uništi“, piše Dojčinović.

„Zato su toliko opasni proizvoljni eksperimenti Marka Zakerberga“, nastavlja on, tvrdeći da „glavni televizijski kanali, glavne novine i mediji kojima upravlja organizovani kriminal, neće imati problema da kupe oglase na Fesjsbuku ili da nadju drugi način da dodju do svoje publike“, već će zbog eksperimenta Fejsbuka „patiti male, alternativne organizacije poput moje“ – KRIK-a.

Dojčinović piše da „i novinari snose deo odgovornosti za to“ jer je korišćenje Fejsbuka da bi se stiglo do čitalaca, „uvek bilo pogodno, tako da smo tu uložili vreme i trud.., pomažući Fejsbuku da postane čudovište kakvo je danas“.

Tako je ta privatna kompanija koja nikome drugom ne podnosi račun, „preuzela svetski ekosistem medija“ i sada je „ona odgovorna za ono što se tamo dešava“.

„Izborom malih zemalja s krhkim institucijama demokratije da budu podvrgnute eksperimentu, pokazuje se ciničan nedostatak brige o tome kako te odluke utiču na najranjivije“, ukazuje Dojčinović.

„Sada kada smo videli šta Fejsbuk čini sa svojom moći, moramo da smislimo kako da je stavimo pod kontrolu“, ukazuje urednik KRIK-a i navodi da je Tviter druga najkorišćenija platforma u Srbiji, te „ćemo se verovatno više oslanjati na nju“, a „možda je i vreme za razmatranje drugih, decentralizovanih platformi“.

„U zemljama kao što je Srbija, nezavisni sajtovi kakav je moj i nekoliko drugih koji preživljavaju, jedini su gde ljudi mogu saznati istinu. Fejsbuk bi mogao biti sredstvo da ti alternativni prostori uspevaju. Umesto toga – bar u Srbiji – on rizikuje da postane samo još jedno igralište za moćne“, zaključuje Stevan Dojčinović, glavni urednik portala KRIK, u članku objavljenom u „Njujork tajmsu“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.