Američki generali nasuprot Bajdenu oko Avganistana

Svedočenje visokih američkih vojnih zvaničnika u Kongresu pokrenulo je žestoku medjustranačku raspravu o odgovornosti za haotično povlačenje iz Avganistana, dok bi najveću političku štetu mogao da ima predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden), preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) rekao je 28. septembra u Kongresu da je iznenadni slom avganistanske vojske zatekao Pentagon, dok su se najviši američki vojni zvaničnici suočili sa žustrim raspravama u Senatu o tome kako i zašto je Amerika izgubila svoj najduži rat, prenosi Rojters.

Svedočeći pred Odborom za oružane snage Senata predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Mili (Milley) i šef Centralne komande general Kenet Mekenzi (Kennet McKenzie) takodje su priznali da su bili zatečeni brzinom preuzimanja talibana i kolapsom vlade u Kabulu.

Mili je ukazao na vojna upozorenja od kraja 2020. da bi ubrzano, bezuslovno povlačenje moglo da ubrza kolaps avganistanske vojske i vlade.

„To je bilo pre godinu dana. Moja je procena ostala dosledna celo vreme“, rekao je Mili.

Republikanski senatori optužili su Bajdena da nije govorio istinu o preporukama svoje vojske da deo trupa treba zadržati u Avganistanu.

Bajden je, dodaje Rojters, u jednom intervjuu u avgustu, porekao da su njegovi komandanti to preporučili, rekavši: „Ne. Ne sećam se da mi je to rečeno“.

Demokrate su zamerili republikancima što optužuju Bajdena, koji je predsednik od januara, za sve što je pošlo po zlu tokom 20 godina koliko su američke trupe bile u Avganistanu.

Veći deo saslušanja senatori su, zavisno od stranačke pripadnosti, pokušavali da pridobiju podršku generala optužujući Trampa ili Bajdena za neuspehe u prošlosti i neizvesnu budućnost Avganistana, ukazuje Vašington post (The Washington post).

General Mili je tokom otkrio da su tek 25. avgusta – 10 dana pošto su talibani ušli u Kabul i manje od nedelje pre odlaska poslednjeg pripadnika američkog vojnog osoblja – načelnici generalštaba dali „jednoglasnu“ preporuka Bajdenu da povuče sve trupe radije nego da produži evakuaciju posle roka, 31. avgusta.

Bajden je istakao tu preporuku za odbranu svoje odluke o napuštanju Avganistana, ne spominjući da je ona došla tek pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom.

Vašington post navodi da su republikanci iskoristili to priznanje da optuže Bajdena da je lagao američki narod o preporukama svojih vojnih savetnika.

Možda su generali Mili i Mekenzi, kao i ministar odbrane Ostin svedočili pred Kongresom, ali su najveću štetu predsedniku nanele reči Džoa Bajdena, ukazuje u svojoj analizi BBC.

Tokom intervjua u avgustu, Bajden je rekao da nema generala koji ga pozivaju da zadrži neke američke trupe u Avganistanu. Generali Mili i Mekenzi rekli su da su te trupe potrebne, a u jednom trenutku potonji je kazao da je to i rekao predsedniku.

Republikanski senatori takodje su postavili pitanje zašto je Bajden obećao da će zadržati vojsku dok svi američki građani ne budu evakuisani, s obzirom na to da još ima Amerikanaca u Avganistanu nekoliko nedelja nakon konačnog povlačenja.

Takodje, dodaje BBC, oba su generala čvrsto izjavila da je Al Kaida još prisutna u Avganistanu, što je direktno u suprotnosti s Bajdenovom ranijom izjavom da je teroristička organizacija iskorenjena.

Sve to dalo je republikancima municiju za optuživanje predsjednika da laže američki narod, naglašava BBC.

Bajden se nada da će političke posledice neuspelog povlačenja iz Avganistana brzo nestati, ali saslušanje u Senatu ne postavlja njegove odluke u boljem svetlu, ocenjuju urednici Volstrit džurnala (Rhe Walss Street Journal).

Skandal nije u tome što je predsednik, kao donosilac odluka, zanemario vojne savete, već njegovo odbijanje da to prihvati, ukazuje konzervativni američki list, dodajući da Bajden želi političku zaslugu za okončanje američkog angažmana u Avganistanu, ali da nije voljan da preuzme politički rizik.

Na saslušanju je, izmedju ostalog, naglašeno da je predsednik postupio protivno savetima vojske izvlačeći preostale američke snage iz zemlje.

Kada je postalo jasno da će Kabul pasti sredinom avgusta, SAD su mogle reći talibanima da će osigurati šire područje oko kabulskog aerodroma i kontrolisati grad sve dok se povlačenje Amerikanaca i avganistanskih saveznika ne dovrši.

To bi omogućilo uredniji odlazak i potencijalno manji gubitak života, čak i da je značilo produženje roka posle 31. avgusta, ističu urednici njujorškog lista uz ocenu da je afganistansko povlačenje najveće spoljnopolitičko poniženje SAD u poslednjih nekoliko decenija, a da se šteta pogoršava nepoštovanjem odgovornosti – počevši od vrhovnog komandanta.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.