BBC: Šanse da ekstremisti ubiju Evropljanina smanjene u poslednjih 40 godina
Napadi džihadista od sredine 2000-ih godina fokusirani su na ranjivost civila u zapadnoevropskim gradovima, ali su šanse da ekstremisti ubiju Evropljanina drastično smanjene tokom protekle četiri decenije, navodi se u analizi Bi-Bi-Sija (BBC).
Ako je obavljanje svakodnevnih aktivnosti za mnoge ljude postalo igra na sreću, koje su šanse da čovek postane žrtva napada i da li se te šanse povećavaju ili smanjuju tokom vremena, upitano je u članku.
Od Drugog svetskog rata, tri najgora napada na evropskom kontinentu, izuzimajući napade na avione, dogodila su se poslednjih 16 godina.
To su teroristički napad 2004. na železničku stanicu u Madridu u kojem je poginula 191 osoba, a povredjeno 2.000 ljudi, zatim napadi u Parizu novembra 2015. kada je poginulo 130 ljudi, a ranjeno 360, i napad kamionom u Nici, gde je ubijeno 86 osoba, a povredjeno 460.
„Obrazac“ napada do 2000. bio je veliki broj incidenata uz mali broj žrtava, dok su sada teroristički napadi u zapadnoj Evropi postali su opasniji, uz više mrtvih, piše BBC.
Baskijska separatistička organizacija ETA predala je u subotu vlastima Francuske spisak skladišta oružja posle obećanja da će započeti proces razoružavanja.
ETA se pojavila 1959. kao studentski pokret otpora protiv španskog diktatora Fransiska Franka i smatra se odgovornom za smrt 829 osobe u nizu oružanih napada koji datiraju od 1968. godine, a u kojima je više hiljada ljudi povredjeno.
Iako je broj napada s velikim brojem žrtava drastično povećan, godišnji bilans mrtvih u terorističkim napadima je u velikoj meri smanjen, navodi se u analizi.
Tokom 1970-ih i 1980-ih godina godišnji bilans žrtava bio je veći od 150. Od 1990, bio je oko 50, mada su napadi u Parizu i Briselu doveli do naglog povećanja u 2015. i 2016. godini.
Tokom nasilja u Severnoj Irskoj, rizik za civile na godišnjem nivou bio je jedan prema 25.000. U Francuskoj je 2015, posebno rizične godine, bio jedan prema 400.000.
Statistika naravno ne može da predstavi celu priču, jer postoje značajne razlike izmedju terorista današnjice i onih iz prethodnih generacija, ocenjuje se u članku.
Tokom 1970-ih godina ekstremisti su bili motivisani ideologijom, uglavnom radikalnim oblikom marksizma i imali su fokus na zvanične ciljeve ili ličnosti visokog profila koje su predstavljale otelotvorenje kapitalizma. To ne važi u današnjem svetu u kojem se ogorčeni džihadisti masovnim pokoljem nadmeću za liderstvo u svetom ratu.
Medjutim, u smislu statistike, Evropljani se danas ne suočavaju sa većom pretnjom terorizma u odnosu na prethodnu generaciju, navodi BBC.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.