Bregzit udara na strane studente

Britanska služba za odobravanje viza sve češće odbija zahteve pojedinaca za produženi boravak u toj zemlji radi školovanja. Da je „bregzit”, i pre nego što je čuveni član 50 o razdvajanju Velike Britanije od Evropske unije pokrenut pred merodavnim telima, udario na strane studente, o tome se već uveliko priča i polemiše. Primera ima napretek, ali nadležni na univerzitetima nevoljno govore o tome, jer se plaše da bi oni inostrani đaci koji žele da se školuju na njihovim fakultetima i ispunili su sve potrebne uslove – mogli da budu u svojoj želji onemogućeni.

Jednom strancu je odbijena studentska viza, zato što nije znao kad se otvara i kad se zatvara biblioteka na fakultetu koji je upisao. Londonski „Gardijan” komentariše da bi svaki domaći student pao na ovom testu ukoliko bi to bio uslov za pohađanje fakulteta. Drugi inostrani student je odbijen zato što nije uspeo da se seti imena i prezimena zamenika rektora. Trećem je rečeno da ne ispunjava uslove jer mu je račun u banci za dve tri funte bio manji od onog iznosa koji zahtevaju vlasti da bi mu se izdala boravišna dozvola. Student je, tvrdi „Gardijan”, pri tome dao na uvid bankovne račune svojih roditelja, koji su bili pozamašni. Po britanskim zakonima, onaj koji hoće da se školuje u Britaniji, a nije od nekog univerziteta dobio stipendiju, mora na svom računu da ima sumu novca dovoljnu za jednogodišnju školarinu, život i smeštaj. Nije dovoljno da taj novac ima u trenutku kada podnosi zahtev za vizu, već ona ne sme da bude ni za peni manja nijednog dana ni sata, tri meseca pred odluku da se otpočne procedura za dobijanje statusa stranog studenta.

London nikad nije bio bolećiv prema onima koji bi da borave u Britaniji duže iz bilo kog razloga. Ali otkako je u junu većina Britanaca glasala za izlazak zemlje iz EU, najgore prolaze studenti iz celog sveta koji su se opredelili da studiraju u Velikoj Britaniji. Još je u oktobru na konferenciji Konzervativne stranke ministarka za unutrašnje poslove Ejmber Rad zacrtala da se radi smanjenja imigracije mora dobro saseći broj stranaca koji „navodno” dolaze da studiraju, a u stvari im je to izgovor za trajno ostajanje u Velikoj Britaniji. Ministarstvo unutrašnjih poslova vodila je pre „bregzita” Tereza Mej, sadašnja premijerka Ujedinjenog Kraljevstva. I ona je zagovarala smanjivanje imigracije. Sada se otvoreno govori da su pravila za dobijanje studentskih viza moraju značajno zaoštriti.

Na pojedinim univerzitetima nadležni čak govore da Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da prepolovi broj stranih studenata koji u toku jedne godine dolaze na školovanje. Taj broj bi sa trista hiljada morao da padne na 170.000 za celu zemlju. Pojedini činovnici iz Ministarstva unutrašnjih poslova čak tvrde za britanske medije da bi broj stranih studenata koji se primaju u zemlju mogao da padne i na sto hiljada.

O svemu tome se raspravlja iza zatvorenih vrata na tajnim seminarima na kojima učestvuju vodeće ličnosti iz vlade i pojedini visoki predstavnici vrhunskih univerziteta.

Priča o smanjenju broja stranih studenata mogla bi, međutim, da uzdrma odnose u vladi pa i da dovede do njenog rušenja. Po izveštajima organizacije britanskih univerziteta, Britanija godišnje ubira deset milijardi i sedamsto miliona funti od stranih studenata. Rektori britanskih univerziteta su zaplašeni da će ukoliko daju svoje ime i kažu sa kog fakulteta dolaze njihovi studenti biti odbijeni, dodaje „Gardijan”.

Prema onome što je procurilo u medije, svi oni u vladi koji se protive oštroj politici prema stranim studentima bili su prekoreni od tvrdih „bregzitaša”. Među njima je čak i Boris Džonson, ministar spoljnih poslova, koji smatra da bi strani studenti trebalo da se izuzmu iz statističkih kvota o broju imigranata. Mnogi univerzitetski kadrovi tvrde da će, nastavi li se sa ovakvom naopakom politikom, britanske visokoškolske ustanove izgubiti svoj prestiž u svetu. Njihova reputacija je upravo sazdana na tome što su to internacionalne ustanove. Studenti iz Indije najviše su prema dosadašnjim podacima pogođeni novim merama, pa se njihov broj drastično smanjio. Govori im se da iste kurseve istog kvaliteta mogu naći u filijalama britanskih koledža na teritoriji Indije, te stoga nema razloga da studiraju u Engleskoj.

Zbog svega što se dešava sa zahtevima za dobijanje britanske vize, mnogi su se opredelili da svoje obrazovanje upotpune u Kanadi i Australiji, gde su, po pisanju britanskih medija, dobrodošli.

Upravo o tome govore mnogi rektori kad pričaju o stranim studentima. Kada je ser Keit Barnet sa Univerziteta Šefild nedavno u delegaciji sa Terezom Mej posetio Indiju, bilo je jasno da „Velika Britanija ne može da izigrava svetskog lidera ako nije zaista otvorena za slobodnu trgovinu i strane talente”. Strani studenti moraju u tuđoj zemlji da osećaju dobrodošlicu i gostoljubivost. Ako im se postavljaju pitanja na koja ne bi umeo da odgovori nijedan domaći đak, znači da se njihov dolazak koči. A to je pogubna politika za britansku ekonomiju. I za ugled britanskih univerziteta koji spadaju u najbolje na svetu.

(Zorana Šuvaković, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.