MOSKVA/KIJEV – U najnovijoj obaveštajnoj analizi britanskog ministarstva odbrane procenjuje se učinak načelnika generalštaba Ruske vojske, generala Valerija Gerasimova, koji, kako se navodi, „pomera granicu koliki neuspeh je rusko političko rukovodstvo spremno da prihvati“.
Gerasimov je preuzeo 11. januara 2023. godine komandu nad „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini, a njegov mandat obeležila su nastojanja da se pokrene opšta zimska ofanziva sa ciljem proširenja ruske kontrole nad celim regionom Donbasa, prenosi londonski dnevnik Gardijan.
Osamdeset dana kasnije, sve je očiglednije da je ovaj projekat propao.
Na nekoliko pravaca na frontu kod Donbasa, ruske snage su ostvarile samo marginalne dobitke po cenu desetina hiljada ljudskih žrtava čime je u velikoj meri anulirana kratkotrajna prednost u ljudstvu stečena „delimičnom mobilizacijom“ prošle jeseni, ocenjuje se u obaveštajnoj analizi britanskog ministarstva odbrane.
MINISTAR ODBRANE Rusije Sergej Šojgu održao je danas sastanak u štabu združenih snaga ruske vojske posvećen snabdevanju trupa oružjem na kojem je potvrdio da je značajno povećana proizvodnja visokopreciznog naoružanja, saopšteno je danas iz ministarstva odbrane Ruske Federacije.
Šojgu je istakao da „ruska vlada i ministarstvo odbrane stalno kontrolišu snabdevanje ruskih snaga oružjem“, prenosi TAŠ.
„Sve to nam omogućava da ostvarimo ciljeve koje je pred nas postavio vrhovni komandant na osnovu plana specijalne vojne operacije“, rekao je Šojgu.
Učesnici sastanka sa ministrom odbrane razgovarali su i o potrebi da se poboljša efikasnosti logističkog sistema.
SAD PRIPREMAJU novi paket vojne pomoći za Ukrajinu, vredan 2,6 milijardi dolara, koji će uključivati radare, protivtenkovske rakete i kamione za gorivo i on će biti objavljen u ponedeljak, prenosi Rojters pozivajući se na izjave tri američka zvaničnika.
Očekuje se da se u paketu nađe i više vrsta municije, uključujući i onu za tenkove, a tačan spisak vojne opreme biće poznat do kraja vikenda, saopštili su u petak zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni.
Paket će uključivati i preciznu vazdušnu municiju, pontonske mostove i vozila za spasavanje oštećenog teškog naoružanja poput tenkova, ali i dodatne rakete za PVO sistem NASMAS, koji je Kijev ranije dobio od Vašingtona.
NAČELNIK GENERALŠTABA vojske SAD Mark Mili ocenio je da je malo verovatno da će Ukrajina ove godine proterati sve ruske snage sa svoje teritorije.
„Mislim da to neće biti urađeno u bliskoj budućnosti ove godine“, rekao je Mili u intervjuu za Defense One.
Podsećajući da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski mnogo puta izjavljivao da je cilj Ukrajine da izbaci sve ruske snage iz Ukrajine, Mili je istakao da je to „veoma, veoma težak vojni zadatak“.
ZAMENIK PREDSEDNIKA Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev izjavio je da će mirovne snage, čije se raspoređivanje u Ukrajini pod okriljem NATO trenutno razmatra u Evropi, „biti eliminisane ako se pojave na linijama fronta bez pristanka Rusije“.
U objavi na svom Telegram kanalu Medvedev je napisao da „ti mirovnjaci, vukovi u ovčijoj koži“, moraju biti nemilosrdno uništeni jer su neprijateljski vojnici i postavio puitanje da li je „Evropa spremna za dugi niz mrtvačkih kovčega“, prenosi TAŠ.
Medvedev je podsetio da se potencijalni rezultati takvih akcija mogu videti u „istoriji operacija koje su SAD i njihovi saveznici vodili u različitim regionima sveta, uključujući Koreju, Vijetnam, Jugoslaviju, Irak, Avganistan i brojne afričke zemlje“.
„Jasno je da se takozvane mirovne snage NATO-a jednostavno spremaju da uđu u sukob na strani naših neprijatelja kako bi svet doveli do tačke bez povratka i pokrenuli Treći svetski rat, za koji tvrde da ga se veoma plaše“, poručio je Medvedev.
PREDSEDNIK UKRAJINE Volodimir Zelenski smatra da namera Rusije da rasporedi nuklearno oružje u Belorusiji ukazuje na neuspešan sastanak predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga.
Zelenski je rekao da je cilj te odluke da pokaže neku vrstu kredibiliteta, koji je Rusija, kako je ocenio, pod vođstvom predsednika Vladimira Putina potpuno izgubila, prenosi Unian.
Predsednik Ukrajine je ocenio da je Putinu bilo potrebno da pokaže neku „pobedu“, ali da to nije mogao da uradi na bojnom polju.
IZVRŠNI ODBOR Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je četvorogodišnji kredit za Ukrajinu od 15,6 milijardi dolara kao deo međunarodnog paketa podrške vrednog ukupno 115 milijardi dolara.
Odluka će omogućiti trenutnu isplatu oko 2,7 milijardi dolara Kijevu, navedeno je u saopštenju MMF, prenosi Rojters.
Finansijski paket od 115 milijardi dolara uključuje zajam MMF, 80 milijardi dolara pomoći i zajmova drugih zemalja i otpis duga do 20 milijardi dolara.
„To je važna pomoć u našoj borbi protiv agresije Rusije“, napisao je predsednik Ukrajine Zelenski na Tviteru.
ISPORUKA RUSKOG gasa Evropi preko Ukrajine iznosi 37,4 miliona kubnih metara dnevno, potvrdio je danas na konferenciji za novinare portparol kompanije Gasprom.
„Gasprom nastavlja da isporučuje ruski gas za tranzit preko ukrajinske teritorije preko gasne pumpne stanice Sudža u količini koju je odobrila Ukrajina. Obim je 37,4 miliona kubnih metara za 1. april. Zahtev za tranzit preko pumpne stanice Sohranovka je odbijen“, rekao je portparol gasproma, prenosi TAŠ.
Tranzitna linija kroz Ukrajinu ostaje jedina ruta za isporuku ruskog gasa u zemlje zapadne i centralne Evrope.
ŠEFOVI DRŽAVA i vlada Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u kojem pozivaju na preispitivanje mera za suzbijanje negativnih efekata povećanog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u ovim zemljama, saopštila je pres služba bugarskog predsednika.
Prema rečima lidera pet zemalja članica EU, rat Rusije protiv Ukrajine doveo je ne samo do ogromnog povećanja troškova proizvodnje u poljoprivrednom sektoru i rizika za poslovanje, već i do problema na poljoprivrednim tržištima u Evropi, navodi se u pismu, prenosi portal Novinite.
Ukrajina, jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, blokirala je svoje crnomorske luke nakon ruske invazije u februaru 2022. i pronašla alternativne rute za transport kroz zemlje Evropske unije Poljsku i Rumuniju, te su takozvana logistička uska grla dovela do toga da velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u EU, završe u centralnoevropskim državama, što je pogodilo prodaju proizvoda lokalnih proizvođača.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com