Merkel protiv Trampa: Da li je Amerika potrebna Evropi

Okrenuta je jedna stranica istorije i počelo je stvaranje novog svetskog poretka, a posebno novog odnosa Evrope i Amerike i otvoreno je pitanje da li je Amerika predsednika Donalda Trampa i dalje potrebna Evropi.

To smatraju, iako još s nevericom, mnogi u uzavrelim institucijama Evropske unije i NATO pošto je najuticajniji političar EU i vodja najmoćnije države Unije, kancelarka Angela Merkel, izjavila da su „prošla vremena“ kad su EU i Amerika mogli da se potpuno medjusobno oslanjaju.

Angela Merkel je, što je ocenjeno kao vrhunac njenog neslaganja s politikom američkog predsednika, predočila da je to posebno „iskusila proteklih dana“ na sastancima EU i NATO vodja s Trampom i, možda istorijskom porukom, naglasila da Evropljani „istinski“ moraju uzeti svoju sudbinu u sopstvene ruke.

S najvećom pažnjom su analitičari i mediji u Francuskoj, čiji novi predsednik Emanuel Makron naglašava nužnost da se ojačanom „nemačko-francuskom pokretačkom snagom“ obnovi EU, propratili krajne ozbiljne poruke Angele Merkel, uz ocenu da je doveden u pitanje dosadašnji „sistem vrednosti“ na kojem su počivali odnosi SAD i Nemačke, pa i cele Evrope.

Pariski list Mond tako zaključuje da je na pomolu nova era u nemačko-američkim, a to znači i evropskim odnosima s Vašingtonom, navodeći da su se tradicionalne posleratne veze Evrope i Nemačke temeljile posebno na velikoj američkoj pomoći starom kontinentu kroz Maršalov plan obnove i garantovanje bezbednosti u doba blokova i Hladnog rata.

Mond navodi da „sad Angeli Merkel izgleda jako daleko ona Amerika iz doba kad je predsednik Džon Kenedi 1963. rekao u Zapadnom Berlinu: ‘Ja sam Berlinac'“.

To se ogleda u potvrdi Trampove politike „Amerika na prvom mestu“ i činjenice da on smatra da svetski sporazum o zaštiti prirodne sredine nije u interesu američke industrije, da je neodrživo da naročito Nemačka ima ogromne viškove u trgovini s Amerikom, kao i da Evropa mora sama da se temeljito pobrine za sopstvenu odbranu, a ne da „američki poreski obveznici“ plaćaju većinu izdataka za NATO.

Angela Merkel je odmah posle pobede Trampa na izborima u SAD ocenila da ne postoje samo interesi, već i vrednosti koje su temelj američko-evropskog savezništva, a tu je spomenula i ljudska prava, nezatvaranje u sopstvene granice, zaštitu prirodne sredine.

Američki portal Politiko u svom evropskom izdanju daje dva vidjenja ovog sad već jasnog zaokreta u Nemačkoj, a to bez sumnje znači i politici EU prema Vašingtonu.

Jedan ugledni analitičar smatra da ne treba izvlačiti tako dalekosežne zaključke iz izjava nemačke kancelarke, pošto će „na kraju Evropa ipak shvatiti da joj je uvek potrebna Amerika“.

Suprotno tome je mišljenje da je sad dovedeno u pitanje temeljno načelo u doba stvaranja NATO-a, a to je da Nemačka, zbog iskustva iz dva svetska rata, više nikad ne sme biti pretnja evropskoj bezbednosti.

NATO je ustanovljen da „Ruse drži izvan, Amerikance unutar, a Nemce na tlu“ Evrope, napominje drugi analitičar. „Sad Merkel poručuje da Amerikanci nisu zaista u Evropi, pa otud Nemačka i Evropa moraju imati bitniju i nezavisniju ulogu nego u proteklih 70 godina“, kaže on.

Na ovo mišljenje se nadovezuje i uvodničar pariskog lista Figaro koji, poput mnogih analitičara i političara u EU i NATO, ocenjuje da je Tramp „ozbiljno uzdrmao saveznike jer je odbio da se izričito izjasni za načelo kolektivne odbrane“ u NATO.

Italijanski list Republika u naslovu analize ističe da je Angela Merkel u suštini poručila: „Više ne možemo verovati Americi“, torinska Stampa to isto navodi i kaže da je „Zapad podeljen, a cure informacije da će se SAD povući iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama“.

Nemačka kancelarka, navode analitičari u EU, sad jasno potvrdjuje da obnovljenom nemačko-francuskom osovinom u Uniji kroz vidljivo željeni savez s novim francuskim predsednikom Makronom želi snaženje ekonomskog jezgra i, naročito, odbrane EU, uz velika ulaganja u vojnu industriju.

To je i moćan zalog, kako izgleda, osamostaljivanja Evrope od zavisnosti od Amerike na vojno-odbrambenom planu, kao i utvrdjivanja samostalnije ekonomske i politike, a prvenstveno otvorenosti u trgovini sa svetom što je od životnog značaja za nemačku izvoznu privredu.

Tramp odbacuje velike svetske trgovinske slobodne zone i sporazume i krenuo je, na temelju onoga što vidi da je na korist američkih interesa, u stvaranje bilateralnih ekonomskih odnosa s velikim svetskim partnerima s ciljem da spreči „nepoštenu trgovinu“ u kojoj američki partneri, uključujući Nemačku, stalno imaju višak.

Evropski diplomatski zvaničnici ocenjuju da su sad pred EU i NATO iskrsli krupni problemi koje će iznutra nejedinstveni Evropljani teško rešavati. Takodje se primećuje da novi francuski predsednik Makron tek treba da dokaže svoju snagu i državničku viziju i sposobnost.

Makron danas u Versaju s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovara posebno o krizama u Siriji i Ukrajini, a, kako se napominje, posle razgovora nasamo s Trampom u Briselu je izjavio da je američki predsednik „otvoreniji nego što se veruje, voli neposredan kontakt i u stanju je da promeni stav“.

Makron je rekao i da poštuje Putina s kojim će, kako je rekao „imati zahtevan dijalog“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.