Panic usla istoriju univerziteta SAD: Pomoglo znanje iz SRB

BOSTON – Zorica Pantić, prva žena inženjer na čelu jednog tehnološkog univerziteta u SAD, koja je između ostalog, kao retkor, mali bostonski koledž pretvorila u nacionalno prepoznatljiv univerzitet, kaže da joj je za sve uspehe ostvarene u Americi pomoglo znanje štečeno u Srbiji.
„Mogu da kažem da sam uspela zahvaljujući dobrom obrazovanju stečenom u Srbiji. Bila sam student generacije. U Nišu sam završila Elektronski fakultet uključujući i doktorat, a onda sam došla u SAD, dobila sam Fulbrajtovu stipendiju za post-doktorska istraživanja“, rekla je za Tanjug Zorica Pantić u čiju je čast Grad Boston 9. maj, kada joj je završio mandat rektora na Ventvort univerzitetu, proglasio za njen dan, a zbog brojnih zasluga koje je imala tokom tih 15 godina.
Nakon četiri decenije iskustva na univerzitetima širom SAD, a tokom kojih je i u Teksasu osnovala Kolež za inženjerstvo, Pantić kaže da je obrazovanje u Srbiji definitvno više nego odlično.

„Imali smo odlične programe na Elektronskom fakultetu, to mi je pomoglo da steknem dobru podlogu za rad i zato mi je bilo vrlo lako da se uključim u istraživanja i da se prebacim na lidersku poziciju“, rekla je Pantić koja sada radi na Nacionalnoj akademiji za građevinu, nastavljajući da daje doprinos znanju studenata iz čitavog sveta.

Pantić je 2005. godine dolaskom na mesto rektora na Ventvortu prekinula tradiciju dugu 99 godina tokom koje su na čelu te institucije bili muškarci.

„Čudila sam se kako do tada nije bilo žena na tako važnim pozicijama“, rekla je Pantić i podsetila na slične uspehe Marije Ilić stučnjaka za jake struje na bostonskom MIT i Jelene Kovačević (koja je nešto kasnije postala prva žena dekan njujorškog Tehničkog fakulteta Tandon, osnovanog 1854).

I zato joj je, između ostalog, kako kaže, bila želja da na studijama bude mnogo više studentkinja i žena predavača.
„Važno mi je bilo da dovedem što više studentkinja i uspela sam. Njihov broj je sa 18 porastao na 25 odsto, slično je bilo i sa stručnim kadrom pa je broj profesorki, predavača … sada iznad američkog proseka“, rekla je.

Zahvaljujući Zorici Pantić Ventvort Institut za tehnologiju, do tada prepoznatljiv samo uskostučnoj javnosti, postao je među 15 odsto najboljih univerziteta za inženjerske programe u SAD, a kako je precizirala, ima ih 360.

„Nastojala sam da unapredim univerzitet i u tom cilju uveli smo 10 redovnih i sedam postdiplomskih progama, koji pre mog dolaska nisu postojali. Broj studenata je sa 3.500 porastao na 4.500, a bužet sa 63 na 136 miliona dolara“, rekla je Pantić koju su zvali i inspiracijom za žene i ostvarenjem američkog sna.

Pored rada na univerzitetu imala je kaže i vremena za humanitarni rad, pomagala je organizaciju Svetog Save u Bostonu, a posebno je nastojala da obezbedi stipendije i priliku za školovanje talentovanim mladima iz siromašnijih porodica.

„Ustanovila sam stipendiju koja nosi ime moje sestre Marijane Pantić, a zahvaljujući kojoj je studije završilo dvadesetak studenata, među kojima su bili studeti iz Srbije i oni srpskog porekla“, navela je Pantić koja je aktivna i u Međunarodnoj organizaciji za žene.

Venvort je, kako navodi, tokom njenog mandata postao broj jedan za građevinu i broj četiri za arhitekturu. Novi deo zgrade Ventvort univerziteta za inženjerstvo, inovacije i prirodne nauke u Bostonu, gradu koji ima 35 gradskih koledža i univerziteta, do kojih je globalno najprestižniji Harvard, dobio je njeno ime.

Karijeru je započela u Ilinoju, gde je, kako kaže, prva radila i na super kompjuteru, koji je tek stigao na univerzitet, a potom je prešla u San Francisko, gde je bila šef odseka za inženjerstvo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.