najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Panika na Pacifiku: kuda leti radioktivni oblak?

Testiranje hidrogenske bombe Severne Koreje nikoga nije iznenadilo — prema satelitskim snimcima, ova zemlja je poslednje dve nedelje obavljala pripreme za lansiranje. Ipak, zemljotresi koji je izazvala i činjenica da je sedamdeset puta teža i znatno snažnija od američkih koje su pale na Japan 1945. godine, plaši ceo svet.

Pojedini stručnjaci kažu da je bomba eksplodirala ispod zemlje. Zanimljivo je da su zabeležena dva zemljotresa jačine oko 6 stepeni po Rihteru, što zapravo upućuje na nadzemnu eksploziju, kaže za Sputnjik vojni analitičar Andrej Mlakar.

„Pravilo dosadašnjih testiranja bilo je da sve rade pod zemljom. U nuklearnom centru imali su specijalne tunele koji su smešteni na oko pet stotina kilometara od tromeđe Severne Koreje, Kine i Rusije. Centar je zaštićen, duboko ukopan među planinama visokim oko dve hiljade metara, one su smanjile udarni talas. Oslobodila se velika količina nuklearne energije, ali su je planine zaustavile, udarni talas usmeren je ka zemlji i zato je došlo do zemljotresa koji se osetio i u Vladivostoku“, objašnjava Mlakar.

On dodaje da je u ovom trenutku teško govoriti o količini radijacije, iako Severna Koreja tvrdi da je bila minimalna, a okolne zemlje takođe nisu potvrdile povećanje zračenja. Tačne podatke ćemo saznati naknadno, kada oblak radijacije otputuje, kaže on.

„Zavisi u kom smeru će vetar da ga odnese, prema otvorenom moru, Japanu, Kini ili Rusiji. Ranije se spekulisalo da će Severna Koreja upravo preko nuklearnih bombi, odnosno balističkih raketa usmeriti dejstvo elektromagnetnih impulsa. Oni ubijaju sve radio i elektro uređaje u dometu od 300, 400, a možda i pet stotina kilometara. Toga se i Japan i SAD u celoj priči najviše pribojavaju“, kaže Mlakar.

On smatra da testiranjem hidrogenske bombe Kim Džong Un zapravo šalje poruku da je Severna Koreja spremna za razgovor, ali ne iz principa poniznosti, već da kao ravnopravan sagovornik želi da delegacije sednu za sto i dogovore se oko otvorenih pitanja.

„Hidrogenska bomba je samo jedan od aduta Severne Koreje u eventualnim pregovorima. Očigledno ne mogu biti ravnopravni u pregovorima bez atomske bombe, ona je odličan adut u pregovorima, ali se ipak bojim da od njih nema ništa“, kaže analitičar iz Beograda.

Njegov kolega iz Moskve Aleksej Leonkov ne isključuje i realnu pretnju hidrogenskom bombom, jer iako se u njoj koristi skoro ista količina uranijuma-238, objašnjava da je pet puta je jača od „obične“ nuklearne bombe. Pravo je pitanje čemu je bomba zapravo namenjena, kaže Leonkov.

„Pjongjang nema bombardere koji bi mogli da ponesu hidrogenske bojeve glave, ali ima nuklearne podmornice, koje su prilično spore, ali mogu da budu opremljene raketama dometa od tri do četiri hiiljade kilometara sa termonuklearnim bojevim glavama. One imaju autonomiju plovidbe do 40 dana, što bi značilo da su SAD i njihovi saveznici ’na meti‘ Severne Koreje. Da ne pominjem uspešan program za razvoj interkontinentalnih balističkih raketa, koje takođe mogu da ponesu hidrogenske bojeve glave“, kaže Leonkov.

On dodaje da je situaciju dodatno uozbiljila činjenica da je ovaj test dokaz da je Severna Koreja uzela u obzir sve greške koje je napravila u prethodnom periodu kada je u pitanju razvoj ovog programa i da je test zaista bio uspešan.

A šta ako dođe do slučajne ili namerne greške, ako sledeća bomba „zaluta“ u gusto naseljen Japan? Andrej Mlakar kaže da bi se radilo o milionskim žrtvama. On ipak dodaje da treba uzeti u obzir još jednu važnu činjenicu, Severna Koreja je prvi put pokazala fotografije bojeve glave.

„Želeli su da predstave svoju sposobnost da naprave balističku raketu sa nuklearnom bojevom glavom. Raketni program Severne Koreje nije rađen zbog biološkog ili hemijskog oružja, već upravo zbog nošenja nuklearnih bojevih glava za rekate ’hvasong 14‘ koje su nedavno testirane, to je važna činjenica koja ide u prilog teoriji o skretanju pažnje na pravi cilj Severne Koreje. Ovo je samo još jedan signal Zapadu“, zaključuje Mlakar.

(sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike