Samit EU će poručiti: Evropa će štititi gradjane i granice. privredni rast i zapošljavanje
Šefovi država ili vlada zemalja Evropske unije večeras i sutra u Briselu treba da se dogovore o tome kako institucije i odnose medju partnerima u EU preurediti tako da gradjani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledica globalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, pogubnih klimatskih promena, nasrtaja islamskog ekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne imigracije i terorizma.
„Evropa koja štiti“, a podstiče privredni rast i zapošljavanje – to je ključno geslo s kojim na samit EU dolazi francuski presednik Emanuel Makron koji je iznenadjujuće brzo uspeo da se s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovori o ponovnom pokretanju „nemačko-francuske osovine“ u EU.
Ali tako da ta obnovljena „pokretačka snaga“ Unije ne deluje iznad ostalih partnera, već da se u svemu s njima savetuje o unaprad usaglašenim nemačko-francuskim stavovima „kako se ne bi gubilo vreme i energija na sastancima“.
O pripremama za samit je francuski predsednik razgovarao s nizom evropskih lidera.
Šef Jelisejske palate će na margini samita u Briselu posebno razgovarati s vodjima „Višegradske grupe“ -Poljske, Češke, Slovačke i Madjarske, koje su potpuno odbojne prema rešavanju ključnih problema imigracije, jer odbijaju da prihvate solidarnu preraspodelu izbeglica već prispelih u EU.
Makron ih je upozorio da je reč i o evropskim vrednostima, solidarnosti, jer od posledica navale imigranata trpe naročito Italija i Grčka, a rekao je i da EU „nije samo samopusluga da se uzima novac iz zajedničkog budžeta“.
Pravi „Gordijev čvor“ za lidere EU je i dalje sve veća navala ilegalnih imigranata iz Afrike, preko Libije u Italiju, što je izazvalo veliku ljutnju Rima koji smatra da ostali u EU ništa ne čine da se to zaustavi, najpre na samim obalama Libije preko koje stižu desetine hiljada imigranata.
„Višegradska grupa“ i još neke članice EU, strahuju takodje da će nastati dve kategorije zemalja u Uniji ako Francuska i Nemačka sprovedu očigledno čvrstu odluku da ojačaju zonu evra tako što b ona dobila budžet i neku vrstu ekonomske vlade.
Makron je izazvao veliku pažnju pred samit pažljivo plasiranim velikim intervjuom za nekoliko vodećih listova u EU, u kojem je izneo i analizu i političko uverenje da su uzroci sadašnje velike nestabilnosti koja pogadja Evropu „duboka nejadnakost nastala u svetskom poretku, islamski terorizam, kao i štetne klimatske promene“.
Francuski predsednik je jasno zamerio američkom predsedniku Donaldu Trampu da je „veoma nepredvidiv“ u odnosima s dosad najvećim strateškim saveznicima u EU, kako kad je reč o klimi, tako i o pitanju odbrambenog savezništva.
EU i SAD se spore i zbog odluke Vašingtona da uvede dodatne sankcije protiv Rusije, dok su Berlin, Beč i Pariz utvrdili da te sankcije teško pogadjaju evropske kompanije u gasnim poslovima s Rusijom, a na mala vrata otvaraju američkim firmama evropsko energetsko tržište.
Makron i kancelarka Merkel su se, po diplomatskim i medijskim izvorima, dogovorili da partnerima u EU predlože i produžetak sankcija Rusiji zbog nesprovodjenja sporazuma Minsk-Moskva o rešavanju ukrajinske krize.
Ipak, Makron je poručio da se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mora razgovarati jer je, kazao je, „cilj Putina obnavljanje Velike Rusije jer n smatra da je to uslov da njegova zemlja opstane.., a ne teži da oslabi Evropu ili da nestanemo“.
Kancelarka Merkel i predsednik Makron će na samitu podneti poseban izveštaj o sprovodjenju sporazuma „Minsk plus“ o rešavanju ukrajinske krize i očekuje se da predlože novu inicijativu za rešavanju tog velikog bezbednosnog žarišta u Evropi.
Velika pažnja će biti posvećena utanačenom planu Nemačke i Francuske, koji je dobio podršku više članica, za ujednjačavanje vojnih snaga i ulaganje više milijardi evra u razvoj vrhunske evropske vojne tehnologije i naoružanja.
Evropska komisija je već odobrila milijardu i po evra godišnje za tu svrhu, a cilj je se stvori „stalna struktura vojne saradnje“ i, što predlaže posebno Berlin, i neka vrsta generalštaba EU, koji bi konačno delotvorno „uposlio“ sada postojeće elitne „borbene grupe“ od nekoliko hiljada vojnika, ali s perspektivom da brzo nastanu snage EU za brzo reagovanje, sa više desetina hiljada pripadnika.
U pozivnom pismu za samit EU, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je ocenio da su populističke i demagoške snage u Evropi u uzmicanju, ali je naglasio da „ljudima moramo dokazati da smo u stanju da povratimo nadzor nad dogadjajima koji nas gaze i štaviše užasavaju“.
Tusk je pdsetio da su se lideri „još prošle godine dogovorili da će EU zaštititi svoje narode od bezbednosnih pretnji, ilegalne imigracije i nekontrolisane globalizacije, a to moramo sprovesti“.
Kao što su upozorili i mnogi drugi lideri EU, i Tusk kaže da je „terorizam najveća pretnja, a najnoviji atentati snažno svedoče o radikalizaciji i ekstremistima koji su kod nas stasali“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.