Šta je bilo na stolu ruskih i američkih zvaničnika – zašto je preskočena Ukrajina

Poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Sočiju pokazala je ozbiljan pristup Rusije i SAD ka razvoju dijaloga, ali problemi u odnosima dveju zemalja ostaju, a i dalje se gomilaju.

Iako se susret Pompea sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom mogao oceniti kao „korak napred“, i dalje se ne može govoriti o „resetovanju odnosa“.

Sastanak u Sočiju je smanjio stepen konfrontacije između dve zemlje, pokrenuvši dijalog između Rusije i Sjedinjenih Država, iako ne treba graditi iluzije o suštinskom otopljavanju odnosa, jer neslaganja u nizu pitanja i dalje ostaju.

„Uoči posete na sajtu Stejt departmenta nalazilo se saopštenje o tome da se Rusija mešala u unutrašnje stvari Crne Gore i da tamo samo što nije organizovala državni puč. A potom su to udaljili sa sajta. Ja ne pamtim takav slučaj. Zašto se to radi? Pre svega, to je uklonjeno da se ne bi pokvarila atmosfera pregovora. To znači da je Amerikancima stvarno prigustilo i da su oni primorani da sa nama imaju kontakte i razgovaraju, iako to ne žele. Kada bi mogli, oni bi samo vršili pritiske na nas i nikakvih pregovora ne bi bilo. Ali, oni su prinuđeni da uspostavljaju ove kontakte, da vode dijalog. Treba da budemo svesni da nijedna reč Amerikanaca, čak i ako je potpisana, ne vredi ni groša. Treba imati u vidu da glavni cilj Amerike nije čak ni obuzdavanje Rusije, nego namera da je potisnu, izguraju. O tome oni otvoreno govore. Stoga, svaki put kada sa njima vodimo dijalog, gledajući u njihove oči mi vidimo te ciljeve, strateške, dugoročne, koje preovlađuju. Uprkos tome, treba imati u vidu da se mi po nekim tačkama možemo složiti, u krajnjem slučaju kako bi došlo do deeskalacije i smanjenja tenzija. Na to smo fokusirani, ali nadam se da ne gajimo iluzije o Americi“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Vedrusov.

Prema mišljenju ruskih politikologa, Americi, zemlji-hegemonu, trenutno je glavna briga Venecuela.

„Njima Venecuela nije potrebna, već im je potrebno da pokažu da mogu odatle da proteraju Ruse. To je istina. Njima je potrebno da pokažu kako su jaki“, smatra politikolog Vladimir Bruter.

Na pitanje šta znači „proterati Ruse“, s obzirom na to da u Venecueli ima daleko više kineskih investicija nego svih ostalih zajedno, Bruter objašnjava da se ovde radi o činjenici da „Madurovu bezbednost osigurava Rusija“.

„Nafta ima važan značaj, ali ne i presudan. Amerikanci ne mogu da trpe pred svojim dvorištem ’neprijateljske‘ režime. Ne mogu da trpe Nikaragvu, jer Kina može da izgradi kanal u Nikaragvi i prekine igru koju Amerika igra na svojoj hemisferi. Ne mogu da trpe Rusiju u Venecueli, jer Venecuela ima skoro najveće dokazane rezerve nafte, i ako one padnu u ruke Rusa, Rusija će diktirati svetsku cenu nafte. Rusija će u tom slučaju biti sa njima ravnopravna, a da se to ne bi desilo, Rusija mora da bude stalno ponižavana“, kaže Bruter.

Po onome što su Lavrov i Pompeo govorili o Venecueli, nisu primećene promene u stavovima tih zemalja, ni Rusije ni Sjedinjenih Država. Svako se i dalje drži svoje pozicije. Ostaje pitanje, mogu li Moskva i Vašington pronaći kompromis?

„Veoma teško. Tramp, Pompeo i Bolton će stalno predlagati Rusiji, balansirajući na ivici vojnog mešanja, ili novčanu garanciju ili mogućnost da izgubi novac aktivnom vojnom američkom intervencijom. Ovo je unutrašnji blef. To je tipična američka spoljnopolitička strategija, koja počiva na osnovnoj teoremi pokera. Ona se zove teorema Malmuta—Skljanskog“, kaže Bruter.

Ipak, ruski politikolozi smatraju da je sastanak u Sočiju, kao i sam Pompeov dolazak u Rusiju, važan signal. Sa političke tačke gledišta, važnost takvog sastanka se ogleda u tome što se uopšte i održao i što su obe strane pokazale spremnost da razgovaraju i tragaju za kompromisnim rešenjima.

Lavrov je, komentarišući planove američkog predsednika Donalda Trampa da se sastane s ruskim liderom u japanskoj Osaki, tokom samita „dvadesetorice“, rekao da će, ukoliko takav predlog stigne, Moskva na njega reagovati pozitivno.

Obnavljanje odnosa između SAD i Rusije je neophodno kako bi se sprečili vojni incidenti, rešili regionalni sukobi i stabilizovala situacija u svetu. Rusija je globalni igrač i Amerika je konačno shvatila da je sa Moskvom bolje razgovarati.

Predsednik Rusije i američki državni sekretar, kome je ovo prva poseta Rusiji otkako je na toj funkciji, razgovarali su sat i po o čitavom nizu međunarodnih problema, uključujući i Sporazum START-3. Vašington sada namerava da produži ovaj sporazum, što je posebno aktuelno u uslovima američke suspenzije učešća u Sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa. Glavna tema sastanka u Sočiju bili su međunarodni problemi, situacija u Siriji, Severnoj Koreji, Avganistanu, Libiji i Iranu. Važna tema razgovora bila je i strateška stabilnost i neširenje naoružanja, kao i mogućnost produžavanja Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, čiji rok ističe u februaru naredne godine.

Pojedini ruski analitičari skreću pažnju na to da je jedan od važnijih signala i to što strane nisu razgovarale o situaciji u Ukrajini. To se objašnjava time da osnovna rešenja koja su doneta u vezi sa Ukrajinom neće biti ponovo razmatrana. Postoji Minski sporazum koji je potrebno ispuniti. Da li je Ukrajina spremna da ga ispuni, to je posebno pitanje.

Eksperti ističu da je za postizanje realnih dogovora po svim spornim pitanjima potrebno uzdržavanje od ultimatuma i pronalaženje zajedničkog jezika. Kao primer se navodi denuklearizacija Korejskog poluostrva, gde generalno ni Rusija ni Sjedinjene Države nisu zainteresovane za širenje nuklearnog arsenala.

„Uprkos svim trenutnim problemima, takvi sastanci se dešavaju, ali su retki. Mi se ne krećemo aktivno u konstruktivnom pravcu. Broj problema od sastanka do sastanka stalno raste. Na primer, sada je to situacija sa Sporazumom o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa, problem Venecuele itd. Pored toga, postoji još jedna stvar koja ne pomaže da se izgradi pozitivna diskusija — to je kadrovska politika gospodina Trampa. Hajde da uzmemo poslednje tri posete Amerikanaca visokog ranga Rusiji — to su bili različiti ljudi: prvo Reks Tilerson, zatim Džon Bolton i sada Majk Pompeo“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Aleksej Panin.

Predsednik Rusije je uoči sastanka izjavio da je tokom nedavnog telefonskog razgovora s predsednikom SAD Donaldom Trampom stekao utisak da je američki lider zainteresovan za obnavljanje rusko-američkih odnosa i naglasio je da je Moskva zaineresovana za isti korak.

Govoreći o izveštaju specijalnog američkog tužioca Roberta Milera o navodnom mešanju Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016. godine, Putin je istakao da je taj dokument potvrdio da ne postoje dokazi o zaveri Trampove administracije s Rusijom i dodao da je to jedna od stvari koje su uticale na pogoršavanje međudržavnih odnosa.

Ruski eksperti, međutim, ocenjuju da je Milerov izveštaj smanjio stepen histerije i pritiska na Trampa u SAD, ali da to slabo menja situaciju, s obzirom na to da je američki establišment ostao isti.

Američki predsednik Donald Tramp sastaće se danas sa Pompeom nakon što se šef američke diplomatije vrati iz Sočija.
Prema saopštenju pres-službe američkog predsednika, razgovor će se održati u 14.45 po lokalnom vremenu (20.45 po srpskom) u Ovalnoj kancelariji Bele kuće. Sastanak će biti zatvorenog tipa.

Kina je izrazila zadovoljstvo što Rusija i SAD preduzimaju korake ka jačanju dijaloga i poboljšanju bilateralnih odnosa, što ide u prilog, kako je ocenjeno u Pekingu, očuvanju mira i stabilnosti.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike