Sutra samit EU o Bregzitu, o Gibraltaru posebna izjava?
BRISEL – Čelnici 27 zemalja članica EU okupiće se sutra u Briselu na vanrednom samitu Unije, na kojem bi trebalo da potvrde sporazum o izlasku Velike Britanije i političku deklaraciju o budućim odnosima dve strane.
Čelnicima 27 država pre kraja samita pridružiće se britanska premijerka Tereza Mej. Ona u Brisel stiže danas i sastaće se sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, prenosi Hina.
Navodi se da su tekst sporazuma o izlasku Velike Britanije iz EU i politička deklaracija o budućim odnosima usuglašeni na nivou pregovarača i sada bi na samitu trebalo da se obezbedi i politička podrška čelnika EU.
Jedino preostalo pitanje odnosi se na Gibraltar, pošto je Španija zatražila izmene u nacrtu sporazuma o Bregzitu i izjavi o budućim odnosima, kako bi bilo jasno da će bilo kakve odluke o toj britanskoj teritoriji biti donete samo u direktnim pregovorima sa Madridom.
Navodi se da će se to pitanje najverovatnije rešiti posebnom izjavom.
Španski premijer Pedro Sančes zapretio je u petak da će samit evropskih lidera biti otkazan ako se ne postigne dogovor o Gibraltaru.
Hina navodi da nakon samita EU sledi najteži deo – britanska premijerka Mej treba da osigura većinu u britanskom parlamentu, što je u ovom trenutku krajnje neizvesno.
Čelnica male severnoirske stranke, Demokratske unionističke stranke (DUP) Arlin Foster, koja vladajućim konzervativcima u Londonu obezbeđuje tanku većinu u britanskom parlamentu, izjavila je da neće moći da podrži sporazum o razdruživanju u obliku u kojem je dogovoren.
Fosterova je kazala da je pogrešno reći da postoje samo dve opcije: dogovor koji je ispregovarala Mejova ili izlazak bez sporazuma, pošto po mišljenju predsednice DUP postoji i opcija boljeg sporazuma.
Hina navodi da u Briselu ne žele da komentarišu što bi moglo da se dogodi ako sporazum o razdruživanju ne prođe u britanskom parlamentu ili ako padne vlada premijerke Mej, ali da kažu da se EU već neko vreme priprema i za scenario Bregzita bez sporazuma o razdruživanju, o kojem se pregovaralo 17 meseci, što bi po Briselu bila najgora opcija.
Nakon nedeljnog sammita u Briselu sve oči će biti uprte u London, u britanski parlament. Mejova je izjavila da bi htela da parlament glasa pre parlamentarne pauze koja počinje 21. decembra.
Ako sporazum dobije podršku u parlamentu, britanska vlada potom mora da predloži zakon o izlasku iz EU kao i akt za sprovođenje toga, što takođe može da izazove burne rasprave.
Navodi se da je s evropske strane potreban pristanak Evropskog parlamenta, ali se njegovi poslanici neće o tome izjašnjavati pre nego što sporazum dobije „zeleno svetlo“ u britanskom parlamentu.
Ukoliko se to dogodi, evroparlamentarci će pripremiti izveštaj o sporazumu o razdruživanju i političkoj deklaraciji i onda glasati na plenarnoj sednici. Za prihvatanje izveštaja potrebna je obična većina.
Navodi se da bi glasanje u Evropskom parlamentu moglo da se održi početkom 2019. godine, a teoretski je moguće da se to obavi i 28. marta, poslednjeg dana plenarne sednice pre izlaska Velike Britanije 29. marta 2019.
Nakon ratifikacije u Evropskom parlamentu, sporazum o razdruživanju mora da odobri Evropski savet, najviše političko telo EU, koje okuplja šefove država ili vlada. U Evropskom savetu sporazum mora da dobije kvalifikovanu većinu – 72 odsto od 27 zemalja članica (20 država), odnosno najmanje 65 posto od ukupnog stanovništva EU.
Od 29. marta 2019. u ponoć Velika Britanija postaje „treća zemlja“ u odnosu na EU i više ne može da učestvuje u donošenju odluka u telima EU. Time počinje da teče prelazni period u kojem London ostaje deo jedinstvenog tržišta i carinske unije, mora da poštuje sva evropska pravila i uplaćuje novac u evropski budžet.
Prelazno razdoblje po dogovoru treba da traje do kraja 2020, a može da se produži do najviše dve godine, dakle do kraja 2022. godine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.