U trendu

Tramp je shvatio ono što Evropa nije — da je svet multipolaran

Ishod nedavno održanog samita G-7, koji je umesto očekivanog smanjenja tenzija zbog trgovinskih razmirica kulminirao svađom američkog predsednika Donalda Trampa i kanadskog premijera Džastina Trudoa, posledica je činjenice da su se međunarodne okolnosti promenile i da je Amerika prinuđena da se tome prilagodi.

Odlukom Trampa da povuče podršku zajedničkom komunikeu zemalja G-7 posle samita, održanog proteklog vikenda u Kanadi, kao i svađom sa dosadašnjim najbližim saveznicima, prema ocenama zapadnih medija, ozbiljno je ugrožen međunarodni sistem koji su SAD predvodile poslednjih decenija.

Prema rečima nekadašnjeg diplomate Zorana Milivojevića, Tramp se ponaša kao direktor velikog preduzeća koje je vodeće u svetu i koje nastoji da ima pozitivne bilanse kako bi bilo uspešno.

„Bez obzira da li se radi o saveznicima, rivalima ili bilo kome drugom, Tramp hoće da ima jasne račune i pozitivne bilanse i jasno daje do znanja da nema izuzetaka. To znači da saveznici neće moći da računaju na to da će privilegovan status u odnosima sa Amerikom značiti i privilegije u smislu da ne moraju da plaćaju cenu koji taj status podrazumeva. Ovde mislim na sve ono što Amerika čini prema saveznicima, poput opraštanja doprinosa za učešće u NATO-u, omogućavanja da američko tržište bude potpuno otvoreno, ili pak da finansijski bilansi u spoljnotrgovinskoj razmeni budu u korist saveznika, konkretno Kanade i Evrope, što im je Tramp i zamerio“, objašnjava Milivojević.

Kako napominje, samit u Kanadi je, s druge strane, definitivno pokazao da je svet multipolaran. Ono što se desilo na samitu G-7 je rezultat jednog faktičkog stanja, činjenice da su se međunarodne okolnosti promenile i da je Amerika prinuđena da se tome prilagodi na jedan pragmatičan način. Tramp je, ističe Milivojević, to dobro razumeo, a treba očekivati da će on istrajati sa ovakvom politikom, iz prostog razloga što Amerika nema rezervnu varijantu.

„SAD imaju vrlo izražen unutrašnji i spoljni dug, a najveći američki poverilac na globalnoj sceni je Kina, pa nije slučajno što su odnosi Amerike sa Kinom u prvom planu, nezavisno od stava saveznika. Takođe, Tramp je dao prednost susretu sa Kim Džong Unom jer mu je potreban uspeh na spoljnopolitičkom planu. Njemu je, naime, to najveći uspeh u spoljnoj politici od kada je seo u predsedničku fotelju, jer on time oslobađa od pritiska situaciju na Pacifiku. Nije slučajno to što je rekao da povlačenje američkih trupa iz Južne Koreje puno košta, jer on ima u vidu odnose i sa Kinom i sa Rusijom na tom prostoru i ima u vidu zaoštravanje na Korejskom poluostrvu koje u ovom trenutku, sasvim sigurno, finansijski i politički ne ide Americi u korist“, napominje Milivojević.

Predsednik SAD, dodaje naš sagovornik, sledi politiku koja je u funkciji potvrde da su se stvari promenile i koja je pre svega pragmatična.

„Odnos koji je Tramp demonstrirao prema saveznicima pokazuje još jednu stvar — da su i suštinski i praktično ključni rivali SAD na globalnoj sceni Kina i Rusija, i da Evropa nije u poziciji da može da im parira, te u tom smislu ona i neće biti u prvom planu kada su u pitanju interesi SAD. Tramp to pokazuje neodustajanjem od carina koje je uveo za aluminijum i čelik, neodustajanjem od stava da moraju da se izbalansiraju odnosi i da Amerika ne može da prihvati da bude u minusu preko 250 milijardi u trgovinskoj razmeni sa Evropom. Tramp ne može da uvaži interes jedne Nemačke kad je u pitanju tržište automobila, jer Amerika ima interes da ide na reindustrijalizaciju, dakle na štetu svih onih partnera kojima je dominantno američko tržište“, ukazuje Milivojević.

U svetlu ovih činjenica, dodaje on, jasna je i poruka Vladimira Putina povodom poziva američkog predsednika da se Rusija vrati u G-7. Ruski lider je, podseća naš sagovornik, rekao da ga G-20 mnogo više zanima.

„Zašto G-20? Pa zato što su u toj organizaciji sve članice BRIKS-a, sve dominantne zemlje koje su u ovom trenutku od nacionalnog i globalnog interesa Rusije. U G-20 su recimo i Turska i Saudijska Arabija, uz članice BRIKS-a, dakle zemlje sa kojima Rusija dugoročno projektuje svoje odnose, imajući u vidu i svoje odnose sa Kinom i zajednički interes da pariraju pokušaju Amerike da zadrži globalnu poziciju“, zaključuje iskusni diplomata za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike