Čekaj me, ja sigurno neću doći

Žanr: drama
Trajanje: 91 min.

Glavne uloge:Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Miloš Samolov, Vanja Ejdus, Branislav Trifunović, Petar Božović, Danica Maksimović

Scenario:Miroslav Momčilović
Režija:Miroslav Momčilović

SINOPSIS
Alek je očajan pošto ga je Teodora ostavila nakon trogodišnje veze. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo. Jednostavno, ne miri se tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima, Alek i dalje zove Teodoru, koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. A Teodora, koliko god bila odlučna i čvrsta kada se viđa s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna dok provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku. Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova "slovenska depresija". Ona ne zna da je razlog njegovog "šarma očajnika" brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi.
Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Svako je čvrst kao kamen prema onom do koga mu nije stalo, a u isto vreme mekan kao pamuk prema onom koga bi da osvoji. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavni krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja. On je vlasnik kafića u koji svi oni izlaze, njemu se svi ispovedaju i žale, a on jadan nema kome. Razara ga onaj poznati sindrom "najboljeg druga". I tako, dok oni doživljavaju emotivne trzavice i lomove, Bane tone u sve dublju depresiju. Međutim, iz inostranstva, s postdoktorskih studija, vraća se Dejana, Banetova velika ljubav iz gimnazije.
REDITELJ O FILMU
Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im ta ljubav nije uzvraćena. Sreća u ljubavi nije samo puka fraza, ona ima i svoje uporište u fiziologiji. Zaljubljeni ljudi pojačano luče endorfin ili "hormon sreće". Vremenom, lučenje hormona se smanjuje, i kad konačno prestane, tj. kad se čovek vrati u "normalu", život deluje potpuno isprazno i besmisleno. Danas se takva stanja nazivaju emotivnom adikcijom. Zbog toga je "skidanje s ljubavi" jednako bolno kao i "skidanje" s nikotina ili neke druge droge. Nije slučajno što su neki konzervativniji mislioci takva stanja tretirali kao bolest. Opet, ko od nas nije makar jednom bio "bolestan"? Većina bi dala sve na svetu da se makar još jednom "razboli".
Film je do sada osvojio mnogobrojne nagrade na festivalima "Cinema City" u Novom Sadu, "Sofestu" u Sopotu, "Herceg festu" u Herceg Novom, na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i na Filmskim susretima u Nišu.
O REŽISERU
Miroslav Momčilović (reditelj i scenarista)
Autor je filmova "Kad porastem, biću kengur" i "Sedam i po".
Oficijelni sajt

Premijera: 15. oktobar 2009. godine u bioskopu Kolosej (TC "Ušće")

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.