Cloverfield

J. T. 23. januar 2008. 00:00

Žanr: akcija, naučna fantastika, triler
Trajanje: 84 min.
Premisa: Nešto nas je našlo!

Glavne uloge:	Džesika Lukas (Jessica Lucas), Lizi Kaplan (Lizzy Caplan), Majkl Stal Dejvid (Michael Stahl-David), Majk Vogel (Mike Vogel), Andžul Nigam (Anjul Nigam), Margo Farli (Margot Farley)
Scenario:	Dru Godar (Drew Goddard)
Režija:	Met Rivs (Matt Reeves)

SINOPSIS
Pred sam polazak u Japan, Rob (Majkl Stal-Dejvid) vidi oproštajnu žurku kao mogućnost da pokaže prikrivena osećanja i sredi nesređene stvari. Njegova lista obaveza menja se iz korena kada jedan veliki potres prodrma sve prisutne na zabavi. Gomila se utiša da bi pogledala vesti o zemljotresu, a onda potrče na krov kako bi videli kolika je šteta. Na horizontu eksplodira vatrena lopta. Sledi nestanak struje. Konfuzija ustupa mesto panici dok ljudi sa zabave posrću do ulice kroz tminu.
Usred scene ispunjene ljudskim vriskom i neljudskim urlicima Rob i njegovi prijatelji moraju da prolaze kroz krajolik koji se potpuno promenio jer je njime zavladalo nešto što nije s ovog sveta, nešto zastrašujuće i čudovišno.
O FILMU
„Živimo u vremenu velikog straha. Kada imate film koji govori o ogromnom čudovištu koje napada grad, terate ljude da razmišljaju i osete strah na način koji je veoma zabavan i neverovatno bezbedan. I ja sam želim da osetim tako nešto – da odem na film koji je tako upečatljiv i hiperrealan, a ‘Cloverfield’ to svakako jeste“, kaže Džej Džej Abramas, producent filma.
Seme za „Cloverfield“ posejano je juna 2006. dok su producent i režiser Džej Džej Abrams i njegov sin bili na turneji po Japanu zbog filma „Nemoguća misija 3“. Tvorac hit TV serija „Felisti“, „Alijas“ i „Nestali“, koji je kao režiser debitovao filmom „Nemoguća misija 3“, a uskoro će režirati film „Zvezdane staze“, zaustavio se sa sinom Henrijem kod radnje s igračkama i primetio Godzilu.
„Shvatio sam da postoji čudovište koje je kulturološki opstalo i da je to nešto što nemamo u Americi“, kaže on. Abrams je konktaktirao Drua Godara, scenaristu s kojim je radio i „Alijas“ i „Nestale“. „Dru je bio prva osoba koje sam se setio, jer on zna kako da kombinuje spektakl, žanr i čudovišta s komedijom i humanošću“, kaže Abrams.
Ovo je film o gigantskom čudovištu koje uništava Njujork, ali i o grupi ljudi koja prolazi kroz veliku krizu. „Cloverfield“ se usredsređuje na grupu prijatelja koji su se na početku večeri sakupili zbog oproštajne žurke za Roba, koji se seli u Japan. Drugi prijatelj, Had (Ti Džej Miler), dobio je zadatak da snima događaj kamerom, što je zadatak kojem baš nije dorastao.
Rešenje leži u Abramsovom originalnom konceptu da snimi film iz ugla gledanja Hadove kamere, kroz koju Rivs i scenarista Godar mešaju komplikovane odnose između karaktera i njihove reakcije na napad čudovišta. „Do sada nije bilo incidenta koji nije snimljen. I ako ogromno čudovište napadne grad, zar ljudi to neće da snimaju?“ Gledanje takvih situacija – viđenih u brojnim snimcima iz kućne radinosti – ima neobičan uticaj na gledaoca. „U ovom vremenu You Tube-a, gledanje takvih snimaka ima osobinu voajerizma, čak i kada gledate ljude koji rade uobičajene stvari“, primećuje Godar. „Iz istog razloga, kada se nešto stvarno dešava, to možete neprestano da gledate – kao da ulazite u tuđe živote.“
„Postoji nešto veoma zastarašujuće kad nešto ne možete da vidite“, dodaje Rivs. „Vi ste u svemu tome s Hadom i nema suprotnog ugla da vam pokaže šta se to ne vidi. Oni nemaju više informacija no što ih vi imate. Svaki trenutak je nabijen, jer znate da se tu negde dešava nešto strašno. Ali ne znate šta je to, jer on još nije okrenuo kameru tamo. Sve se svodi na to šta vaš um dopunjava.“
Koncept čudovišta (od milja poznatog kao Klover – detelina) je jednostavan, kaže Abams. „On je beba. Potpuno je nov. Zbunjen je, dezorijentisan i iziritiran. Boravio je u vodi hiljadama godina“. A odakle potiče? „To ne kažemo – namerno“, primećuje Godar. „Naš film nema naučnika u belom mantilu koji se šepuri i objašnjava takve stvari. Nemamo tu scenu.“
„Ne samo da je to stvorenje dezorijentisano – ono je i poprilično ljuto. Tu je gomila malih stvorova – ljudi – koji ga nerviraju i pucaju u njega, kao roj pčela“, primećuje Rivs. „Ništa od toga neće ubiti čudovište, ali ono je povređeno i ne razume šta se dešava. Nalazi se u novom okruženju koje je za njega zastrašujuće.“
Za dizajn čudovišta Abrams je angažovao veterana Nevila Pejdža, koji je upravo završio rad na likovima za film Džejmsa Kamerona „Avatar“ (i trenutno radi s Abramsom na „Zvezdanim stazama“).
Jedna od prvih naznaka uništavanja koje donosi čudovište stiže na početku filma, dok grupica prijatelja odlazi s Robove žurke da bi otkrila šta se napolju zbiva – a susreće ih glava Statue slobode koja se kotrlja niz ulicu. „Sekvenca s glavom statue doživela je veliki skok u studiju“, objašnjava Berk. Ali trejler s glavom je ostavio veliki utisak na obožavaoce žanra. „Reakcija je bila onakva kakvoj smo se nadali“, primećuje Abrams. „Niko još nije bio čuo za film. Nismo mu čak dali ni naslov, nešto što ranije nikada nije viđeno.“
U stvari, jedan od Abramsovih i Berkovih agenata, Džon Fogelman, koji je reč čudovište u prepisci video previše puta, sugerisao je da se projekat nazove Cloverfield, po glavnoj ulici u blizini Abramsove kancelarije u zapadnom Los Anđelesu. „Počeli smo da radimo na filmu, i to mu je postao nadimak. Mislili smo kako nema šanse da film nosi takav naziv“, priseća se Abrams.
„Imali smo čak još jedan naslov, naziv mosta ispod kojeg se Rob i Bet kriju u Central parku na kraju filma, za koji smo svi bili spremni da ga najavimo na Komik-Konu. Do tog trenutka naziv Cloverfield se zaista pročuo, pa su ga ljubitelji već znali po njemu, zato smo odlučili da ga zadržimo.“
Šokantna scena s glavom Statue slobode snimljena je na Paramauntovom parkingu i prvobitno ju je uradio Studio City-based Hammerhead Productions (snimak je kasnije ponovo iskrošišćen u filmu, uz poboljšanja koja je uradio Double Negative kako bi se unelo više detalja).
„Kao što se film Godzila bavio nemirom nuklearne ere, atomskom bombom i Hirošimom, čudovište u ovom filmu je metafora našeg vremena, jer može da pronađe put da dopre do tih osećanja, a da ih pri tom ne obezvredi i ne iskoristi na pogrešan način“, kaže Met Rivs, režiser filma.
Oficijelni sajt