Svetla u sumraku

Žanr: drama
Trajanje: 78 min.
Festivali i nagrade: Kan
Zemlja porekla: Finska, Nemačka, Francuska, 2006
Originalni naziv: Laitakaupungin valot (2006)

SINOPSIS
Poput Čaplinovog lutalice protagonista po imenu Koistinen istražuje tegoban svet da bi našao malu „pukotinu“ kroz koju bi mogao da se provuče. Međutim, njemu bliske osobe i bezlični društveni aparat smatraju da bi trebalo da ubiju njegove i najskromnije nade, jednu po jednu.
„Svetlost u sumraku“ je priča o usamljenom noćnom čuvaru po imenu Koistinen, koji se upetljava u seriju nezgoda sa femme fatale i nečasnim biznismenom. On traži svoje mesto u svetu, ali njegovu žudnju za ljubavlju i poziciju noćnog stražara iskoristiće njegovi saputnici u krađi iz koje su se izvukli svi, ostavljajući Koistinena da se suoči s posledicama.
O FILMU
„Svetla u sumraku“ predstavljaju završnicu trilogije koja je započela filmom „Kauas pilvet karkaavat“ („Drifting Clouds“) iz 1996. godine, a bila nastavljena „Čovekom bez prošlosti“ („Mies vailla menneisyytta“ – „The Man Without a Past“) 2002. godine. Prvi film je govorio o nezaposlenosti, drugi o beskućništvu, a tema ovog filma je usamljenost.
„Svetla u sumraku“ pokazuju usamljenost i svakodnevni sadizam viđen kroz život povučenog Koistinena. Glavni lik je bukvalno sam do poslednje scene u filmu. To je priča o čoveku senci, ili pre o svetu koji koji je prividan za sanjara koji poštuje neke stare vrednosti. On je moralni agent i to na način koji se ne uklapa u pravila sveta u kome živi. Kroz jednu ekstremno zatvorenu tvrđavu uma otvara se širok pojas društvenih preispitivanja. To je paradoks ovog filma, ali ujedno i njegova lepota.
O REŽISERU
Aki Kaurismaki (reditelj)
Rođen je u Orimatili u Finskoj 4. aprila 1957. godine. Posle studija filma, stekao je reputaciju adaptacijama književnih klasika „Zločin i kazna“, „Magbet“, „Hamlet“ i eksperimentalnim komedijama „Leningrad Cowboys Go America“ (1989) i „Leningrad Cowboys Meet Moses“ (1993).
Reditelj Aki Kaurismaki radio je u životu najrazličitije poslove: bio je poštar, prao je sudove, pisao je filmske kritike. S bratom Mikom osnovao je producentsko-distributersku kuću „Vilalfa“. Obojica imaju veliki opus iza sebe i odgovorni su za čak petinu celokupne finske kinematografije od 1980. godine.
Akijevi filmovi su vrlo kratki; sam je izjavio da film nikada ne treba da bude duži od 90 minuta, mada su mnogi njegovi filmovi i kraći. Snimao je ekscentrične parodije raznih žanrova (road movie, crni talas, rok mjuzikl); 1990. godine snimio je film u Velikoj Britaniji („Iznajmio sam plaćenog ubicu“), a 1992. godine u Francuskoj („Boemski život“).
Vrlo je samokritičan. Za jedan od svojih možda i najpopularnijih filmova – „Lenjingradski kauboji idu u Ameriku“, kaže: „To je najgori film koji ste ikada gledali, ako ne računate filmove sa Staloneom.“ I pored ove izjave, dobijao je mnoštvo nagrada, a dva puta je bio nominovan za Zlatnu palmu u Kanu.
U znak protivljenja američkoj spoljnoj politici Kaurismaki je odbio da njegov film „Laitakaupungin valot“ („Svetla u sumraku“) bude finski kandidat za Oskara za najbolji strani film. Finski filmski institut odabrao je Kaurismakijev novi film za finskog kandidata za Oskara za najbolji film izvan engleskog govornog područja. Međutim, Kaurismaki je kontaktirao s direktorom instituta i zabranio kandidaturu svog filma, istovremeno lišavajući Finsku kandidata za Oskara. Kada je film „Čovek bez prošlosti“ dobio nominaciju za Oskara 2002. godine, Aki je odbio da otputuje u SAD, ali i da ga iko predstavlja na ceremoniji.
Premijera: FEST 07
U bioskopima: 22. mart 2007. godine u bioskopu „Balkan“

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com