Vranjković najavljuje novogodišnje koncerte i novi album

Rok muzičar Nikola Vranjković će održati tradicionalne prednovogodišnje koncerte 28. i 29. decembra u Velikoj sali Doma omladine, za koje kaže da onog momenta kada se završe, postaje svestan da je prošla još jedna godina.

„To je neka vrsta tradicije. Dosta ljudi, koji nisu iz Beograda ili iz Srbije, dolazi na te prednovogodišnje koncerte i oni mi znače puno“, rekao je Vranjković u intervjuu i najavio kao i svake godine trosatni program sa zanimljivim gostima.

Mnogo puta je svirao u Velikoj sali DOB-a i u njoj se oseća najlepše i kao muzičar i kao ton majstor.

„To je pozorišna bina na kojoj ima dovoljno mesta i za muzičare i za scenografiju i za osvetljenje koje će biti nestandarno postavljeno“, rekao je on.

Pre dve godine Vranjković je objavio knjigu pesama i album sa četiri numere „Bremeplov“ i nada se da će se do leta pojaviti dvostruki album sa 120 minuta muzike, sa novim pesmama i onim koje do sada nije snimio, a već dugo svira uživo.

„Radimo svakodnevno na albumu, veliki je posao u pitanju i ne bih da zabrljam sad kada se snimanju nazire kraj. Ide sporo, ali se kotrlja“, kazao je on.

Primećuje da se danas ne isplati izdavati albume s obzirom da ni izdavači od prodaje ne mogu da vrate troškove snimanja.

„Ali ako bi gledali šta se sve ne isplati, a radimo, najbolje bi bilo da svi radimo u Skupštini Srbije. Tamo se izgleda jedino isplati biti zaposlen“, primetio je Vranjković.

Ističe da je domaća rok scena jako dobra i da je „prosto neverovatno koliko ima odlicnih bendova i koliko se mediji trude da široki auditorijum nipošto ne sazna da ti bendovi postoje“.

„Skoro trideset godina učestvujem u tome i pratim redovno sva dešavanja. Jako mi nedostaju “Goribor“ i “Darkwood Dub““, dodao je Vranjković.

Komentarišući odnos medija prema rok muzičarima, on je primetio da smo stigli dotle da bi radio stanice, da su u mogućnosti, najradije puštale muziku za kompijuterske igrice, jer je to najsigurnije pošto nema pevanja.

„O televizijama je glupo i govoriti. U međuvremenu se desilo da je urednička samokontrola pobedila i samu kontrolu medija. Svima je sve jasno pa se jedni više ni ne nude, a drugima ne pada na pamet da puste u etar neku pesmu sumnjivog sadržaja“, ocenio je Vranjković.

On je naglasio da rokenrol ipak nije samo pevanje o ostavljenim devojkama i mladićima, kucama i macama, prehrambenim artiklima i gradskim žurkama.

„Ideja je da se bilo koja muzika, koja ima veze sa buntom ili borbom za slobodu govora, skrajne na marginu i da što manje, pogotovo mladih ljudi, sazna da takva muzika uopšte postoji“, smatra Vranjković.

Vranjković za sebe pak kaže da kad god pomisli da je napravio i pokazao sve što je imao, u njemu se pojavi energija iz koje proistekne nova pesma.

„Ljudi često pričaju razne gluposti o rok muzičarima. Porede ih sa neradnicima, narkomanima i slično, a takvih je upravo najmanje na našoj rok sceni. To su neverovatno vredni ljudi koji stvaraju i rade u izuzetno teškim uslovima u zemlji kojoj na žalost nisu potrebni. I kad budem prestao da sviram, sigurno ću raditi negde kao snimatelj, producent ili ton majstor na koncertima.To je moj život“, naglasio je on.

Kad god može, Vranjković vreme provodi na Dunavu ili Tisi i kaže da lepše reke nigde nije video.

„Nema ništa strašnije nego se posle nekoliko dana provedenih u prirodi vratiti u Beograd, najbolje kolima kasno popodne radnim danom…Za nekoliko sekundi se sva prikupljena pozitivna energija pretvara u neki rušilački nagon i ocaj. Ne znam zašto je takva realnost više rangirana od realnosti na selu, planini ili reci. Ljudi sa vode su drugačiji i vrlo svesni svoje sreće“, kazao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.