Otvorena Sinemanija

Juče je otvorena filmska smotra Sinemanija, i to dvanaesta po redu. Ovu svečanost otvorio je biografski film o životu Kola Portera – „Dani slave“ („De-Lovely“). U terminu od 18 časova prikazan je italijanski film „Bez pomeranja“ („Non ti muovere“). Premijera ovog filma bila je na ovogodišnjem Filmskom festivalu na Paliću. Prilikom gledanja ovog filma stalno je prisutan osećaj tuge, gorčine, teskobe, ali sve te emocije rezultiraju pravim katarzičnim ishodom.

Dok traje borba lekara neurohirurga za ćerkin život, otac se suočava sa svojom savešću i pokušava da osmisli i opravda čitav prethodni život. Tajna veza sa siromašnom devojkom sa periferije za njega je predstavljala oazu ljubavi i sreće. Odnos koji je počeo nečim što je ličilo na silovanje i mržnju razvio se u bezuslovnu ljubav i posvećenost. U noći kada se rađa njegova zakonita ćerka, događa se tragedija.

Dve sudbine i dve ljubavi simbolično su se mimoišle na pozornici života. Žestoka psihološka kolebanja, unutrašnji lomovi, moralna dilema da li treba ostaviti uhodani život i poći u neizvesnost, promeniti društveni status i životnu priču dočarani su u ovom romanu dubokom emotivnošću. Monološka ispovest glavnog junaka svojoj ćerki jeste opravdanje i izvinjenje za tajni život koji je vodio u godini pre nego što se ona rodila, a u isto vreme je i poslednje izvinjenje ženi sa kojom je doživeo ljubav – jedini put u životu – a zbog koje je ona tragično skončala.

Ovaj film je adaptacija romana „Ostani tu“ Margaret Macantini. Roman „Ostani tu“ objavljen je 2001. godine i dodeljena mu je prestižna književna nagrada „Strega“ 2002. godine, a mesecima se nalazio na prvom mestu liste najčitanijih knjiga u Italiji. Već je preveden na nekoliko svetskih jezika. Scenario za film po romanu „Ostani tu“ napisao je Serđo Kastelito, suprug Margaret Macantini. On je reditelj i nosilac glavne muške uloge, uz Penelope Kruz i Klaudiju Gerini.

Margaret Macantini, kći irske vajarke i italijanskog pisca, rođena je u Dablinu 1961. godine, a živi u Rimu. Posle završenih studija dramske umetnosti posvećuje se pozorišnoj i filmskog glumi. Svojim prvim romanom, „Il catino di zinco“ (1994), skreće na sebe pažnju kritike (uži izbor za književnu nagradu „Campiello“), kao i publike. Autor je zapaženog teksta u dijaloškoj formi „Manola“ (1999), koji se sa uspehom igra u pozorištu, i monologa „Zorro“ (2000). Macantinijeva u svoje omiljene pisce svrstava Dostojevskog, Foknera, Hajnriha Bela. Veoma ceni Elzu Morante i Margerit Diras.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.