Priča od „milion dolara“

Scenario za film „Million Dollar Baby“ napisao je Pol Hadžis na temelju kratke priče iz zbirke Rope Berns čiji je autor F. X. Tul. Tul je godinama radio kao član bokserskog tima zadužen za „krpljenje“ povređenih boksera da bi mogli da nastave sa borbom.

„Privuklo me to što se zapravo ne radi o boksu. To je ljubavna priča o čoveku koji je opterećen činjenicom da nema nikakav odnos sa sopstvenom ćerkom i koji pronalazi surogat ćerku u mladoj devojci koja bi dala život za to da postane prvoklasni bokser“, kazao je Istvud, koji tumači ulogu Frenkija Dana, profesionalnog bokserskog trenera i vlasnika dvorane „Hit Pit“ u centru Los Anđelesa koja je njegov život. Sebi ne može da oprosti što se davno otuđio od svoje ćerke i svake sedmice šalje joj pismo koje mu se sledeće sedmice vraća neotvoreno sa naznakom „vratiti pošiljaocu“.

Istvud dodaje: „Frenki traži iskupljenje. On je irski katolik, čovek koji nema iluzija o crkvi i nepostojanje odnosa sa ćerkom stvorilo je ogromnu prazninu u njegovom životu.“ Frenki je trenirao mnoge talentovane boksere, od kojih su neki postali vrlo uspešni, ali svi su pre toga otišli od njega. On ih je uvek učio da prvo štite sebe, ali to što je on štitio i sebe i njih navelo ih je da potraže nove menadžere koji su bili spremni za to da ih bez razmišljanja gurnu pravo u borbu za titulu.

Klint nastavlja: „Frenki nije imao volju da stavi svoje boksere u ring da se ne bi razočarali. Zbog svog konzervativnog mišljenja nije uspevao da uoči trenutak kada su oni bili spremni za to. Iako i dalje trenira boksere, u svojoj duši on je već u penziji.“ Frenki se dobro čuvao od života sve dok nije naišla Megi Ficdžerald. Odrasla je u siromaštvu, ali je uspela da postigne puno toga na putu ostvarenja svoga sna da postane profesionalni bokser. Ona boks doživljava kao smislen, ponosan i srećan način života. Bez obzira na to što je kasno počela da trenira i što je u 31. godini smatraju prestarom da bi započela karijeru boksera, ona ne odustaje.

Hilari Svonk, dobitnica Oskara za ulogu u filmu „Muškarci nikada ne plaču“ iz 1999. godine, kaže: „Zbog čega bi neko uopšte želeo da bude bokser? Ući u ring, tući i biti tučen – nisam to shvatala sve dok nisam počela da se pripremam za ovaj film. Megi voli boks. Razumem njenu želju da se izbori za bolji život. Ja sam takođe odrasla u siromaštvu, živeli smo u prikolici, i već sa devet godina počela sam da glumim. To sam volela i želela sam da glumim zauvek, tako da razumem i Meginu ljubav.“

Sutra čitajte više o ovom filmu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.