Prošle godine u centru pažnje – Uma Turman

Puno ime: Uma Karuna Turman
Rođena je 29. aprila 1970. u Bostonu, Masačusets.
Poznata po svojoj egzotičnoj, skoro nezemaljskoj lepoti koliko i po svom velikom talentu, Uma Turman je jedna od najpoznatijih glumica u svojoj generaciji. Kćerka je slavnog profesora budističkih nauka Roberta F. A. Turmana i Nene fon Šelenbrug, manekenke i psihoterapeuta, ranije udate za Timotija Lirija. Turmanova je rođena u Bostonu 29. aprila 1970. godine. Odrasla je sa trojicom braće u Amherstu, gde je njen otac predavao na koledžu. Vaspitavana je prilično boemski. Detinjstvo su obeležile posete svetih ljudi sa istoka i tibetanskih izbeglica.

Ohrabrivana da misli svojom glavom i bude nezavisna, Turmanova je, zainteresovana za glumu od ranog detinjstva, u 15. godini napustila internat u Masačusetsu i krenula da gradi glumačku karijeru. Nakon što je prešla u Njujork, izdržavala se perući sudove i baveći se manekenstvom, mada joj ovo drugo nikada nije prijalo. Mlada glumica imala je svoj debi u filmu „Kiss Daddy Goodnight“ (1987), beznačajnom filmu u kome igra vamp tinejdžerku koja zavodi i pljačka naivne muškarce. Imala je glavnu ulogu u tinejdžerskoj komediji „Johnny Be Good“ (1988), ali je priznanja stekla ulogom Sesil de Volanž u filmu Stivena Frirsa „Opasne veze“ („Dangerous Liaisons“ iz 1988. godine), povodljive devojke iz manastira kojoj nevinost uzima vikont de Valmon, koga igra Džon Malkovič. Kadrovi sa Malkovičem, posebno onaj u kome on nudi da je nauči nekoliko krevetskih termina na latinskom, ostali su najupamćeniji i pomogli su mladoj glumici.

Dalje priznanje došlo je s ulogom žene Henrija Milera – i predmeta njegovih želja i želja Anais Nin – u filmu Filipa Kofmana (Philip Kaufman) „Henri i Džun“ („Henry & June“ iz 1990. godine). Nažalost, njena uloga u NC-17 filmu – gde je imala nekoliko eksplicitnih ljubavnih scena sa Marijom de Medeiros (Maria de Medeiros) – naišla je na veliki otpor i izazvala vrebanje mnogobrojnih „obožavalaca“, te sprečila postiđenu Turmanovu da snimi veći broj filmova. Filmovi u kojima je prihvatila uloge – „Robin Hud“ („Robin Hood“ iz 1991), „Konačna analiza“ („Final Analysis“ iz 1992), „Jennifer 8“ (1992), „Mad Dog and Glory“ (1993), „I kaubojke su tužne“ („Even Cowgirls Get the Blues“ iz 1994. godine) – pokazali su se vrednim žaljenja.

Tek su naredne godine donele ozbiljan pomak u njenoj karijeri. Sutra čitajte više o tome.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.