Command & Conquer 4: Tiberian Twilight (1)
Franšiza Command & Conquer s nama je ne godinama, nego decenijama. Stariji među vama sećaju se igre The Dune legendarnog Westwood Studios-a, nastale po poznatom Herbertovom istoimenom romanu, koju smo igrali još na Amigi. The Dune je već imala neke moderne RTS elemente, ali je tek dvojka – The Dune II, bila prva prava real time strategija. Svi ključni elementi koji čine bilo koji moderni RTS već su velikom većinom bili uključeni u tu revolucionarnu igru. Od onih sitnica kao što je ženski glas koji kaže: "Construction complete", što označava kraj izgradnje, pa sve do raznih jedinica, kopnenih i vazdušnih, pešadije i tenkova, izgradnje baze, vađenja "začina" (Tiberium je ništa drugo nego preimenovani "spice" – začin), izgradnje vojske i na kraju gaženja neprijatelja starim dobrim tank rush-om. Ovaj jednostavni koncept bio je toliko zarazan i uspešan da su ga do dan-danas potpuno usvojile i samo malo ispolirale stotine igara. Pored toga, on je iznedrio ceo jedan novi žanr.
Westwood je nastavio serijal Dune duhovnim naslednikom po imenu Command & Conquer, a ostalo je istorija. Samo ovaj serijal (osam igara i deset ekspanzija) prodat je u preko 30 miliona primeraka. Verovatno se pitate otkuda ovoliki uvod i lekcija iz istorije. Zato što je EA Los Angeles (kojem je Westwood delimično pripojen posle ukidanja 2003. godine) odlučio da u potpunosti promeni dosadašnji koncept i način igranja RTS-a u poslednjem nastavku Command & Conquer i da i ovaj put ponudi svetu nešto sasvim novo. Nema više sakupljanja tiberijuma (iako je, za divno čudo, ostao čak i u naslovu), nema više izgradnje baze, nema više tank rush-a. Koncept igre je potpuno promenjen, a uvedene su i neke radikalno nove stvari. Veoma hrabar pristup, mora se priznati. Kad neki razvojni tim, i to ne bilo kakav, krene u ovakvo renoviranje žanra, onda to obično znači ili potpuni uspeh ili apsolutnu katastrofu.
Da vidimo onda šta nam to revolucionarno donosi igra Command & Conquer 4: Tiberian Twilight. Kao prvo, na početku svake igre igrač bira klasu koju će igrati, što je do sada bilo nezamislivo. Zaista imate tri klase, od kojih se svaka radikalno razlikuje po sastavu jedinica i načinu igre. Recimo, tu je ofanzivna klasa, koja ima najbržeg crawler-a, odnosno mobilnu bazu/fabrku koja je vaša jedina građevina i proizvodna struktura. Ofanzivna klasa sastoji se uglavnom od raznih tenkova, artiljerije i oklopnih vozila, pa je idealna za napad. Defanzivna klasa ima najsporijeg, ali i najotpornijeg crawler-a, a sastoji se uglavnom od pešadije, raznih bunkera i specijalnih jedinica, pa je najpogodnija za odbranu. Suport ili podrška su vazdušne jedinice, koje bi u idealnom slučaju trebalo da podržavaju kopnene jedinice, bilo u napadu, bilo u odbrani, ali imaju i opcije za izviđanje, vazdušne napade, popravke; dakle, prava su podrška svojim zemaljskim drugovima.
Iako klasu, odnosno mobilnog crawler-a, možete i da menjate kroz igru, ne menja se to da u datom momentu raspolažete samo jednim crawler-om, odnosno jednim tipom vojske. Sad verovatno već nazirete glavnu ideju igre, a to je da se Tiberian Twilight u osnovi ne igra solo (iako je to i moguće). Potrebna je uspešna saradnja više igrača da bi bilo GDI, bilo NOD pokazao svoj puni potencijal. Dakle, ovo je u srcu čista online strategija, a tome u prilog govori i iritantni i krajnje odbojan sistem zaštite, koji od kupca traži da bude u stalnoj vezi sa EA serverima ukoliko misli da igra ovu igru, čak i ako igra solo kampanju. Nema dobre i stabilne internet veze – nema ni igre; nema servera iz nekog razloga ili nije dostupan – nema igre. Naravno, to je loše, ali ovakav sistem se delimično opravdava online score sistemom, gde se podaci svakog igrača i njegov rang čuvaju na EA serverima.
Igra prati vašu aktivnost u bilo kojem modu igranja (solo, skirmish, multiplayer), pa vas nagrađuje iskustvom, to jest rangom kojim otključavate nove jedinice i tehnologije. Iako softverske kompanije gube velike pare zbog raširene piratizacije na PC platformi, ovakvi potezi su uvek nepopularni u zajednici ljudi koji su igru zaista i kupili. Kad su već napravili ovako radikalan sistem zaštite i promene u online multiplayer načinu igranja, mogli biste pomisliti da igra sad ima i podršku za moćne dedicated servere, koji će igračima obogatiti i dopuniti igračko iskustvo? To ipak neće biti tako. Ova igra podlegla je zabrinjavajućem trendu koji se u poslednje vreme javlja kod novijih naslova, a to je da nema dedicated servera, što znači da zavisite od "dobrote" Electronic Arts-a i njihove spremnosti da podržavaju ovu igru što duže.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.