Šta bi se desilo da se vrata aviona otvore u toku leta?

Ono sa čime vas svaka stjuardesa prvo upozna pri poletanju aviona svakako je sigurnosna procedura u toku leta, kao i šta da uradite sa maskom za kiseonik.

„Kako biste obezbedili dotok kiseonika, nežno povucite masku prema sebi“. Ovo zvuči veoma umirujuće i jednostavno, osim ako to ne pokušavate da uradite tokom vrtoglavo brzog pada pritiska na visini od 10.000 metara.

Brza dekompresija je neplanirani pad pritiska u kabini i može se desiti ako se vrata aviona otvore u toku leta ili ako je prozor razbijen. Međutim, kako piše „Telegraf“, većina ovih nepredviđenih dekompresija se dešava zbog kvara na trupu aviona ili neadekvatne popravke istog.

„Ako bi se vrata aviona otvorila tokom leta, neko ko se nađe u blizini izlaza odmah bi, kao usisivačem, bio povučen napolje, temperatura u kabini bi brzo opala na nivo koji izaziva smrzavanje, a sam avion bi mogao čak i da počne da se raspada“, rekao je za „Telegraf“ pilot Patrik Smit.

Tokom brze dekompresije za vreme leta, većina putnika će navodno imati između 15 i 20 sekundi korisne svesti. To može zvučati kao dovoljno vremena da povučete masku kiseonika prema sebi, a možda čak i da je stavite detetu pored vas, međutim u ovim ne-daj-bože — situacijama biste morali da se suočite sa još mnogo toga.

Jedan korisnik „PPRanE“ avio-foruma pod nadimkom „Superpilot“ opisao je kako za pilota izgleda prolaženje kroz brzu dekompresiju: „Jezik vam sklizne u grlo u deliću sekunde, uši počinju nesnosno da vas bole, a zubi vam postaju osetljiviji stotinu puta“.

Ako se ne onesvestimo odmah, jedan od najvećih rizika je hipoksija, stanje kada je telo lišeno kiseonika, koje dovodi do potpune dezorijentacije, nesvesti, naglog snižavanja pulsa i na kraju — smrti.

Upravo zbog toga je stavljanje maske sa kiseonikom najvažnija stvar koju treba da uradite dok pilot uspe da dovede avion do stanja kada može normalno da se diše.

Međutim, nervozni putnici ne moraju da se previše brinu.

Kako je Džejson Rebinovič objasnio za portal „Putovanje i razonoda“, razlika u pritisku između spoljne i unutrašnje strane čini „fizički nemogućim“ otvaranje vrata tokom leta, iako ima slučajeva da ta činjenica nije zaustavila neke ljude da upravo to pokušaju.

Smit kaže: „Na uobičajenoj visini krstarenja, svaki kvadratni centimetar aviona je pod velikim pritiskom“.

Što se tiče prozora, oni su dizajnirani da izdrže ogroman nivo pritiska spolja i lako mogu da pretrpe ljudsku silu. Napravljeni su pomoću polikarbonatnog spoja sa nekoliko slojeva.

U izveštaju koji je „Erbas“ objavio još 2007. godine, kompanija je upozorila da je avio-industrija bila nepripremljena i „neobučena“ za slučaj dekompresije.

„U jednom slučaju dekompresije kabine, član posade je spašen od izletanja iz aviona, jer ga je putnik uhvatio za skočni zglob“.

Iako je nagla dekompresija izuzetno retka, uvek je dobro znati šta treba učiniti ako do nje ipak dođe.

Proverite da li vam je sigurnosni pojas pravilno pričvršćen, informišite se odakle će ispasti maska za kiseonik i gde se nalaze ugroženi putnici kojima će možda zatrebati baš vaša pomoć.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.