Fotofiniš kao dokaz

Što je trka duža, vreme je manje precizno. Prema međunarodnim propisima, ručnom štopericom smeju se službeno meriti sve trke duže od 800 metara. Vremena u kojima trče maratonci uvek se zaokružuju na celu sekundu. Najkraće atletske discipline, one na 100, 200 i 400 metara, mere se u hiljaditi deo sekunde, a objavljuju zaokružene na stotinku sekunde.

Naime, aparati koji mere brzinu i trkačkih i plivačkih sprintera precizni su do desetohiljaditog dela sekunde, ali se ta preciznost, ipak, ne koristi u odlučivanju ko je pobedio u trci. Da bi rekord u trkama na 100 i 200 metara bio priznat službeno, mora se izmeriti aparatom za fotofiniš.

Po međunarodnim pravilima, sat za merenje mora se aktivirati najkasnije 0,001 sekund posle pucanja startnog pištolja. Elektronski signali ili blesak pištolja pokreću sat na digitalnoj kameri za fotofiniš, koja snima ulazak takmičara u cilj nizom fotografija koje se sklapaju u sliku s tačno zabeleženim vremenom. Zahvaljujući tako preciznoj slici, istrčano vreme Jamajkanca Asafe u Atini ispravljeno je s prvobitno zabeleženog 9,78, kojim bi samo izjednačio rekord Tima Montgomerija na 100 metara, na novi rekord – 9,77.

Kamera beleži trenutak prelaska cilja, a fotografija je dokaz da je u zabeleženom vremenu bilo koji od delova tela, a kod atletičara je to obično torzo, prošao cilj.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.