I u Beogradu obeležena Svetska nedelja sladoleda

U toku je Svetska nedelja sladoleda, koju je 1984. uveo tadašnji predsednik SAD-a Ronald Regan, a proslavi u čast te poslastice pridružio se i Beograd.

Za više od 2.000 godina postojanja, sladoled je pravljen od pirinča i mleka, planinskog snega, meda i voća, a danas od „svega i svačega“ – ovčijih iznutrica, insekata, masti od irvasa, konjskog mesa, lososa, majčinog mleka, kao i sa listićima zlata, pa mu samim tim cena raste i do 1.000 dolara za porciju.

Ronald Regan je 1984. godine ukazom 5219, treću nedelju jula proglasio za zvaničnu Nedelju sladoleda. Ta vest, sladoledu u čast, postala je broj jedan, pa ju je i ostatak sveta rado prihvatio.

Priča o sladoledu počinje u Kini, pre nove ere, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i pirinča i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda. Koristili su ga u drevnoj Persiji, stari Rimljani i Grci, Hipokrat ga je „prepisivao“ slabima za dobrobit organizma.

U Evropu su ga doneli Arapi. Zasluge za kreiranje prvog sladoleda u formi koju danas ima pridaju se Napolitancima, a prvi recepti zabeleženi su u 18. veku dok je masovna proizvodnja počela u 19 veku u SAD.

Sladoled je danas jedno od omiljenih osveženja tokom vrelih letnjih dana, bez obzira od čega je napravljen ili kako se zove. Neki od najneobičnijih naziva sladoleda ima kreacija jednog nemačkog poslastičar nazvana po svih „sedam smrtnih greha“.

Sladoled od majčinog mleka lanisirala je poslastičarnica u Londonu 2011, a iste godine u Kolumbiji napravljen je sladoled od insekata, kojima poslastičari kidaju krila, prokuvavaju ih i umaču u razne prelive.

U čast krunisanja kraljice Elizabete, u Velikoj Britaniji se 1953. godine pojavio sladoled od – piletine. Glavni sastojci biili su hladna piletina, kari sos i suvo groždje u majonezu.

Sladoled od ovčijih iznutrice napravila je robna kuća „Harrods“ iz Londona, a eskimski sladoled pravi se od masti irvasa. Japanci i Filipinci za sve ljubitelje ljutog prave sladoled od vasabija, ali i za prave sladokusce sladoled od slanine i konjskog mesa. Za one koji vole da se hrane zdravo, u Kvinsu se prodaje sladoled od dimljenog lososa.

Najskuplji sladoled se prodaje u kafeu „Serednipiti 3“ u Njujorku, i porcija košta oko 1.000 evra. To je sladoled sa listićima jestivog, 23-karatnog zlata i s kavijarom.

U Italiji radi i Univerzitet sladoleda.

Svetska nedelja sladoleda je dana obeležena u Beogradu, u Tašmajdanskom parku, gde je kompanija „Frikom“ delila prolaznicima sladolede, a za decu priredila igre medju kojima trku u džakovima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.