Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQ-a. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo.
Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept Teorije višestruke inteligencije, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, i da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi „Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences“, gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija.
Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima.
Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
2. Verbalno-lingvistička inteligencija
Ljudi koji poseduju ovu vrstu inteligencije, dobri su u korišćenju i artikulaciji reči, pisanju, usmenom izražavanju, i krasi ih dobra memorija. Vole da pišu priče, čitaju, vode debate, koriste humor, detaljno objašnjavaju stvari… Sve ove vrline su glavna snaga, pre svega, novinara i pisaca, advokata i učitelja, profesora.
3. Logičko-matematička inteligencija
Odlične veštine rešavanja problema i kompleksnih računica, uživanje u razmišljanju o apstraktnim idejama, proučavanje naučnih eksperimenata – ovim odlikama se ponose naučnici, matematičari, programeri, inžinjeri, računovođe, ekonomisti, lekari.
Omiljena zabava su im zagonetke, rebusi, mozgalice. Umesto rečima, oni razmišljaju brojevima.
4. Telesno-kinestetička inteligencija
Ova vrsta je izražena kod osoba koje se skladno kreću, osećaju se ugodno u svom telu i koriste ga kako bi se izrazili na različite načine.
Najčešće je poseduju plesači, atletičari i glumci, kao i oni koji vole da rade rukama i bave se aktivnostima poput modelarstva, konstruisanja, popravljanja. Imaju odličnu fizičku koordinaciju i skloni su pamćenju stvari prilikom rada.
5. Muzička inteligencija
Jasno je da je poseduju muzičari, pevači, kompozitori, nastavnici muzičkog, svi oni koji dobro osećaju ritam i zvuk. Uživaju u pevanju i sviranju, lako prepoznaju tonove i muzičke obrasce, lako pamte pesme i melodije, imaju izražen nivo shvatanja muzičkih struktura, ritmova i nota.
6. Interpersonalna inteligenecija
Odlike vezane za ovu vrstu su: dobro razumevanje drugih i interakcija sa njima, procena emocija, motiva, želja i namera ljudi iz okoline. Pojedinci kod kojih je naglašen ovaj tip intelekta, uglavnom su psiholozi, filozofi, savetnici, političari.
Imaju odlične komunikativne i neverbalne veštine, posmatraju situacije iz različitih uglova, kreiraju pozitivne odnose sa ljudima, dobri su u rešavnju grupnih konflikata.
7. Intrapersonalna inteligencija
Osobe koje su intrapersonalno inteligentne, uglavnom su svesne sebe, svojih vrlina i mana – povezane su sa introspekcijom i autorefleksijom. Često znaju biti povučeni i provoditi vreme u samoći, kada analiziraju sebe, okolinu, teorije, ideje. To su, pre svega, filozofi, pisci, teoretičari, naučnici.
8. Naturalistička inteligencija
Ova vrsta je najnoviji dodatak Gardnerovoj teoriji, i dočekana je sa više otpora nego prethodnih sedam. Prema Gardneru, pojedinci koji se ovde ističu su više u skladu sa prirodom od ostalih i često su zainteresovani za očuvanje i istraživanje okoline, i učenje o drugim vrstama.
Veoma su svesni suptilnih promena u svom okruženju. Vole da borave u prirodi, posmatrati je, analizirati biljke, životinje, minerale, a najčešće su to biolozi, ekolozi, baštovani, farmeri, kuvari, poljoprivrednici.
9. Egzistencijalna inteligencija
Deveta, i prema samom Gardneru, moguća, ali ne i zagarantovana vrsta inteligencije. Poseduju je osobe koje vole da razmišljaju o filozofskim pitanjima, o smislu života i postojanja, i uopšte o svemu što čini život. To su često oni iz filozofskim i verskih krugova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com