Naši mali podstanari

Za savršeni red koji vlada u mravljoj zajednici zaslužne su ženke. Mužjaci su tu samo da bi omogućili njihov dolazak na svet.

Žive na Zemlji više od sto miliona godina, a i danas su jednako živahni. Ako obratite pažnju na svet pod svojim nogama, sigurno ćete ih ugledati. Pogađate, reč je o mravima. Ovi majušni insekti, veličine od dva do sedam milimetara, mogu se pronaći širom naše planete, ali ih je najviše u tropskim krajevima.

Bilo da su crni, braon, crveni, sa krilima ili bez njih, svima im je zajedničko da žive u velikim kolonijama u kojima se ponekad može naći i do milion životinjica. Majka cele kolonije – kraljica, krupnija je od svih ostalih mrava. Na svet dolazi sa krilima, isto kao i mužjaci mrava. Ljubavna igra odvija se u vazduhu, dok kraljica i mužjaci lete. Ubrzo zatim, mužjaci uginu, a kraljica pronalazi dom za svoje buduće potomstvo, sama lomi svoja krila i ceo život provodi nepomična noseći jaja.

Najsitnije ženke – radnice, zidaju mravinjak, nabavljaju hranu i brane gnezdo, dok se nešto krupnije radnice nazivaju vojnicima. Pored uobičajenih zaduženja u mravinjaku, vojnici brane koliniju od opasnosti i dovode „robove“ iz drugih kolonija. Kao i drugi insekti, mravi imaju po šest nogu, a ako ih malo bolje pogledate, videćete da liče na svoje rođake – ose i pčele. Na zadnjem delu tela, nazvanom metazoma, nalaze se kesica sa otrovom i žaoka. Ubod nekih vrsta mrava veoma je bolan i izaziva čak i alergijske reakcije na dejstvo otrova.

Mravlje telo ima spoljni skelet, a oči mrava slične su očima muve – sastavljene od mnoštva dobro povezanih sitnih delova, što ovim insektima omogućava da lako uoče kretanje u svojoj blizini. Mravi se sporazumevaju zahvaljujući mirisu. Svaka jedinka ispušta feromone, koje drugi mravi mogu da namirišu uz pomoć čula mirisa, koje se nalazi na antenama na njihovoj glavi. Svaka kolonija ima specifičan miris kojim obeležava put do hrane ili upozorava svoje rođake na opasnost.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.