najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Evo kako stravične klimatske promene utiču na nas

Kada se pomenu klimatske promene, prvo što nam padne na pamet jeste topljenje glečera, nestanak ledenih polova i vremenske nepogode. Međutim, treba znati da je možda glavna pretnja od klimatskih promena njen uticaj na zdravlje ljudi.

Klima oduvek utiče na zdravlje, iako tu činjenicu mnogi zanemaruju. Prema novom istraživanju, klimatske promene u vidu češćih i intenzivnijih toplotnih talasa (dana) uvećavaju rizik od bolesti izazvanih visokim temperaturama i preteranom izlaganju sunčevoj svetlosti.

Klimatske promene pogoršavaju stanje kod osoba sa srčanim i plućnim tegobama poput astme i emfizema. Takođe, velik je uticaj klime na širenje infekcija od insekata poput Limne bolesti i Zika virusa. Međutim, najopasnijim rizikom od klimatskih promena smatra se trovanje hranom jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija kontaminaciji bakterijama.

Najugroženija populacija od klimatskih promena jesu deca i starije osobe, jer je imunitet organizma kod njih najslabiji.

Naučnici smatraju da će efekat staklene bašte usled sagorevanja fosilnih goriva u budućnosti dovesti do sve veće ugroženosti opšteg zdravlja. Posledice klimatskih promena već su očigledne i danas, jer od početka merenja temperature do danas 10 najtoplijih dana zabeleženo je 2000. godine.

Kao primer uticaja toplote na zdravlje ljudi navode se krpelji, koji su sada rasprostranjeiniji i brojniji. Danas su oni samo u Americi prisutni 46% dana u godini, dok su 1998. bili prisutni 30%.

Visoke temperature praćene zagađenjem ugljen-dioksodom i efektom staklene bašte uslov su za loš kvalitet vazduha i sušu, što stvara uslove za izazivanje velikih požara i dodatnog zagađenja vazduha. Primer za to je veliki požar 2008. godine u Severnoj Karolini (Amerika) gde je u područjima pogođenim požarom, mesecima kasnije bilo mnogo više slučajeva bolesti srca i bolesti disajnih puteva nego pre požara.

Osim toplote i suše, jake kiše i poplave izazvane velikim padavinama utiču na propadanje poljoprivrednih proizvoda i neredovno snabdevanje hranom kao i na zagađenje pijaće vode, čime se stvaraju realni uslovi za mnoge bolesti, infekcije i zaraze.

Na kraju se navodi da klimatske promene nisu samo uslov za vidljive fizičke promene na čoveku. Ne treba zaboraviti i mentalne i emocionalne probleme kod ljudi čiji su domovi ili usevi uništeni usled navedenih nepogoda.

Apel za podizanje svesti javnosti o potrebi i nužnosti prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije – ne sme više biti mrtvo slovo na papiru. Drugu ili rezervnu planetu nemamo, a hoćemo li je sačuvati – zavisi od nas samih.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike