U trendu

Sindrom slomljenog srca: kad nam mozak „radi o glavi“

Naše srce može da pretrpi oštećenja, ili čak i da otkaže, posle nekog stresnog ili tužnog događaja, a za to se krivica može svaliti na mozak, veruju stručnjaci.

Švajcarski naučnici su proučavali ljude sa retkim i neobičnim sindromom koji se naziva takocubo kardiomiopatija ili narodski rečeno „sindrom slomljenog srca“.

Ovaj sindrom se manifestuje slabljenjem i „preskakanjem“ srca, do čega dolazi iznenada, najčešće posle stresnog ili emotivnog šoka, poput teškog gubitka, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu „Evropsko kardiološko društvo“ (European Heart Journal).

Ono što je „čudno“ je da takvi pacijenti uglavnom imaju „potpuno normalne koronarne arterije i nemaju ozbiljnije blokade ili ugruške u krvnim sudovima“, navodi se na sajtu Univerziteta Džon Hopkins.

Naučnici i dalje ne mogu da se pohvale da u potpunosti razumeju ovaj „fenomen“, ali nagoveštavaju da on može imati veze sa odgovorom mozga na stresnu situaciju.

Sindrom je nazvan stručno „takocubo“ po obliku srca kod ljudi koji od njega pate, a liči na japanski vrč, istog imena. Razlikuje se od srčanog udara, izazvanog blokadom srčanih krvnih sudova, ali ima slične simptome, uključujući i otežano disanje i bolove u grudima.

Najčešći okidač

Okidač je, najčešće, neki nesrećan događaj, ali srce u ovakvo stanje može doći i posle nekog uzbudljivog, značajnog dešavanja, poput venčanja ili prvog dana na novom poslu.

Problemi sa srcem u ovom smislu mogu biti privremeni, odnosno srčani mišić može da se oporavi tokom nekoliko dana, nedelja ili meseci, ali u nekim slučajevima, ako se ugroženoj osobi stručna pomoć ne pruži u prvih 48 sati, mogu biti i smrtonosni.

Pretpostavlja se da, recimo, u Velikoj Britaniji „sindrom slomljenog srca“ svake godine pogodi oko 2.500 ljudi, piše BBC.

Tačan organski uzrok nije poznat, ali stručnjaci veruju da bi mogao biti u sprezi sa povišenim nivoom hormona stresa, poput adrenalina.

Doktorka Jelena Gadri i njene kolege iz Univerzitetske bolnice u Cirihu posmatrali su šta se dešava u mozgovima 15 pacijenata sa „sindromom slomljenog srca“. Skener mozga kod ovih pacijenata pokazao je znatne razlike, u odnosu na mozgove 39 zdravih ljudi, koji su učestvovali u ispitivanju.

Kod ljudi koji su patili od „sindroma slomljenog srca“ zabeležena je slabija komunikacija između delova mozga koji kontrolišu emocije i nesvesnih ili automatskih reakcija tela, kao što su, na primer, otkucaji srca. Ovi delovi mozga su, kako se misli, oni koji kontrolišu naš odgovor na stres.

„Emocije se obrađuju u mozgu, tako da je pojmljivo da bolest počinje u mozgu, sa manjim ili većim uticajem na srce“, ocenila je doktorka Gadri.

Međutim, tačan put bolesti još nije poznat, te je potrebno sprovesti dodatne studije, jer naučnici jednostavno ne raspolažu rezultatima skenera mozgova pacijenata pre ili u vreme kada razviju „sindrom slomljenog srca“, pa istraživači ne mogu da budu sigurni da li oslabljena komunikacija između delova mozga izaziva takocubo sindrom, ili obrnuto.

Šef britanske dobrotvorne organizacije Kardiomiopatija UK, Džoel Rouz smatra da će dalja istraživanja biti veoma važan deo slagalice koji će pomoći da se bolje razume oblik kardiomiopatije koji se često previdi i prosto predstavlja enigmu.

„Ljudi sa takocubo kardiomiopatijom kojima mi pružamo pomoć sigurno će pozdraviti nova istraživanja da se bolje razume uloga koju mozak igra u ovom stanju, i zašto su mu neki ljudi podložniji od drugih. Nadamo se da će ta istraživanja doprineti još većem usredređivanju na ovaj problem i uticati na snažniju povezanost između neurologa i kardiologa“, naveo je Rouz.

I profesorka Dejna Doson sa Univerziteta u Aberdinu smatra da su najnovija istraživanja potvrdila ono što su naučnici dugo slutili – o povezanosti mozga i srca kod takocubo sindroma.

Američki naučnici su pre nekoliko godina utvrdili da se ovaj sindrom najčešće javlja u proleće i leto, dok srčani udar ljude najviše pogađa u zimu.

Žene ugroženije

Mnoga dosadašnja istraživanja upućuju da su žene ugroženije, kao i ljudi skloni depresiji i anksioznosti. Čak sedam odsto žena u menopauzi, koje veruju da su doživele srčani udar, zapravo su pogođene takocubo sindromom.

Jedna američka studija pokazala je da žene osam puta češće od muškaraca iskuse bolove u grudima zbog stresa, naročito one starije od 55 godina, koje su tri puta ugroženije od mlađih. Zašto je to tako, još se ne zna.

Ali, da emotivni šok zbog gubitka voljene osobe može da bude koban, nije retkost. Jedan od poznatih primera je glumica Debi Rejnolds, koja je umrla samo dan posle smrti voljene ćerke, takođe glumice, Keri Fišer, koja se proslavila ulogom princeze Leje u „Ratovima zvezda“.

Jedno istraživanje objavljeno pre pet godina pokazalo je da je broj ljudi koji umru mesec dana pošto su izgubili voljenu osobu duplo veći od onih koji nisu pretrpeli sličan gubitak.

„Često koristimo termin ‘slomljeno srce’ da označimo bol nekoga ko je izgubio voljeno biće, a naša studija je pokazala da takav gubitak može da ima direktni uticaj na zdravlje srca“, rekao je jedan od autora tog istraživanja, doktor Sunil Šah, sa londonskog univerziteta Sent Džordž.

Naučnici su, takođe, primetili da postoji dokaz o pojačanom riziku od smrti nakon hospitalizacije partnera, objavljeno je 2006. u Medicinskom žurnalu Nove Engleske (New England Journal of Medicine).

Neke kasnije studije, objavljene 2011, produžavaju taj rok na šest meseci od smrti partnera. Naučnici naglašavaju da brak u kojem se partneri međusobno podržavaju predstavlja tampon zonu protiv stresa.

Partneri, takođe, brinu jedno o drugom i vode računa o međusobnom zdravlju, podsećajući jedno drugo da popiju lekove, hrane se zdravo i ne piju previše alkohola.

Iz svega ovoga, da se zaključiti, što bi rekao divni engleski pesnik Filip Larkin: „Ljubav je ono što će nas nadživeti“.

(Gordana Ninković, N1)

2 komentara
  1. Anonimni

    Jedinu manifestaciju „slomljenog srca“i u mladjim godinama,kada se smatra da je srce jace,zdravije i u srednjim godinama bih oznacila kao pritisak na grudima, bez neobicno jakog lupanja srca.koje se spominje.

  2. Anonimni

    Pre nego sto procitam tekst do kraja zelim da iznesem licno zapazanje povodom strucnih tumacenja manifestacija „slomljenog srca“,predpostavljajuci da se termin odnosi na zivotne siuacije koje izazivaju najvecu tugu ili brigu a ne samo razocaranja na ljubavni odnos kako zvuci narodni izraz.Licno nikada u teskim,na izgled neresivim situacijama nisam osetila ubrzan rad srca ,koji oseteim pri fizickom naporu ili izlaganju suncu u periodu velikih vrucina,Moje tumacenje na osnovu sigurnog prepoznavanja uobicajenih simptoma stresa ,straha,panike tacno mogu da opisem kao da mi „krv iz mozga sidje u pete“i da najvise osecam promene u glavi,pri meni neprijatniama situacijama nervozu koja prati podrhavanje .Cak i bol u grudima nisam osetila ,mozda samo neku nelagodu kao pritisak na grudima.koju cesto povezujem i sa vrmenskim promenama kada sam opustena tako da nisam sigurna u aj simptom.koji ceso mnogi spominju“kao da mi neko sedi na grudima“U jedno sam sigurna da srcanu aritmiju nikada nisam primetila u teskim situacijama.iako sam je osetila,zaistta retdje ,i znam na sta se misli sto sada povezujem sa naknadnom reakcijom a u trenutcima dogadjanja zbog duzeg sedenja na suncu.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike