Manjak volje utiče na učinak vežbanja

Voljni ste da se bavite fizičkim aktivnostima i da vežbate. Svesni ste da bi trebalo da budete aktivniji. Uprkos tome što se svakog jutra budite puni elana i želje da što pre odete u teretanu i pokrenete mišiće, do kraja dana vaš optimizam jednostavno nestane.
S druge strane, za neke od nas je bavljenje fizičkim aktivnostima i vežbanje sastavni deo osobene prirode. A nekim ljudima je potrebno mnogo volje i snage uma da bi se uopšte pokrenuli.
Kako bi se prodrlo u srž ovog problema i metode pomoću kojih bismo svi mi mogli da održimo volju i elan što duže, u skorije vreme je sprovedeno nekoliko istraživanja. Jedno od njih se bavilo ispitivanjem teorije saglasno kojoj ljudi, na dnevnoj bazi, u sebi "skladište" određenu količinu samokontrole ili lične volje i elana. Radi što lakšeg razumevanja ovog koncepta, učesnici istraživanja su ponudili jako slikovito objašnjenje. Naime, volja i elan su poput novca u našim novčanicima koji predstavlja određeno sredstvo koje se posle nekog vremena u potpunosti iscrpe u zavisnosti od raspodele pri upotrebi. Ako smo svu svoju volju i entuzijazam već iskoristili na nešto drugo, više je nemamo na raspolaganju za druge aktivnosti.
Onog trenutka kada samokontrolu i svoju energiju iskoristite za određenu aktivnost, npr. ispunjavanje nekog roka na poslu, pa sve do naizgled sitnih stvari kao što je odolevanje čokoladi jer znate da vam može škoditi – vi praznite svoje rezerve samokontrole i energije – ističe Ketlin Martin Ginis sa Mekmaster univerziteta. Ginisova je želela podrobnije da istraži i kako sve to utiče na vežbanje i ostale fizičke aktivnosti.
U tu svrhu, ona je, zajedno sa svojim kolegom Stivenom R. Brejom sa istog univerziteta, osmislila laboratorijski eksperiment i uključila 61 studenta koji ne spadaju u grupu onih koji se redovno bave fizičkim aktivnostima. Ovi studenti su dalje bili podvrgnuti vežbama na spravama koje su se nalazile u laboratoriji. Nakon završetka vežbanja na spravama, od polovine njih je bilo zatraženo da urade određeni zadatak, tj. bili su podvrgnuti "Strupovom testu" – probi verbalnog i vizuelnog opsega registrovanja koji je smišljen radi pražnjenja izvora samokontrole ispitanika. Sam test se zasnivao na pokazivanju reči odštampanih na karticama koje su označavale određenu boju, ali su sama slova bila štampana u boji koja se nije poklapala sa bojom na koju se reč odnosila. Primera radi, reč "crveno" je bila odštampana zelenim slovima i sl, a studentima je bilo rečeno da izgovore onu boju koju vide i da se odupru izazovu izgovaranja boje kojom su ispisana slova reči.
Studenti su zatim bili podvrgnuti drugom tipu vežbi i kao što su i sami istraživači pretpostavili, oni studenti čiji su volja i samokontrola bili uzdrmani tokom prve runde vežbi nisu trenirali dalje sa istim intenzitetom volje i energije, za razliku od grupe koja nije bila podvrgnuta prvom testu. Takođe je zabeleženo da su studenti iz prve grupe znatno manje vežbali tokom narednih osam nedelja.
Mnogi će sada postaviti pitanje: da li nakon ovih rezultata, za ljude kojima je volja i upornost slabija strana, ima uopšte nade kada je u pitanju istrajnost u vežbanju i fizičkim aktivnostima?
Za sve one koji su mislili da je ovo kraj njihovih pokušaja da budu istrajniji prilikom fizičkih aktivnosti, postoji dobra vest: "Samokontrola i volja su poput mišića: što je više izložen radu i naporu, to više raste u prečniku i postaje jači. Što ste istrajniji u samokontroli kada je u pitanju odolevanje izazovnom parčetu torte ili cigari uz kafu, to ćete više pozitivno jačati i samokontrolu, izdržljivost i volju."

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.