U trendu

Sve manje dece se bavi sportom

Najnovije istraživanje pokazuje da je primećen pad u broju mladih između 16 i 24 godine koji se aktivno bave nekim sportom. Detalji istraživanja ukazuju i na regionalne razlike: ljudi koji žive u najugroženijim područjima zemlje procentualno se najmanje aktivno bave nekim sportom.
Dobrotvorna organizacija koja se bavi problemima gojaznosti istakla je da problem leži u tome što se u pomenutim godinama akcenat stavlja na akademska dostignuća.
Zvanična statistika
Istraživanje je ustanovilo da postoji veoma mala promena u broju odraslih koji se bave nekim sportom. Čak 53% ispitanika izjavilo je da je učestvovalo u sportskim aktivnostima tokom prethodne četiri nedelje ove godine, u poređenju sa 53,7% ljudi koji su ispitani 2006. godine.
Međutim, kod mladih osoba starosti između 16 i 24 godina ovaj procenat je opao sa 76,8% na 71,9%. Iako se mlađi ljudi sve manje bave sportom, među starijim ljudima sport je sve više popularan. Procenat ljudi između 65 i 74 godine koji se aktivno bavi sportom povećao se sa 33,5% na 36,9% u toku istog perioda od pet godina. Procenat ljudi koji učestvuju u sportskim aktivnostima u drugim starosnim grupama ostao je nepromenjen.
Istraživanje je takođe pokazalo da se veći broj muškaraca bavi nekim sportom. Od svih ispitanika, 60,4% muškaraca izjavilo je da se bavilo nekim sportom u prethodne četiri nedelje u odnosu na 45,9% žena.
Pod aktivnim bavljenjem sportom podrazumeva se širok spektar aktivnosti, uključujući fudbal, košarku, plivanje, karate, vožnju rolera i drugo. Da bi odgovorili pozitivno na pitanje da li su se bavili nekim sportom, morali su da praktikuju neku aktivnost barem 30 minuta.
Problem će se nastaviti
Predstavnici dobrotvorne organizacije koja se bavi problemima gojaznosti kažu da smanjenje broja mladih ljudi koji se aktivno bave nekim sportom ili fizičkim aktivnostima uopšte zaista predstavlja ozbiljan problem.
Oni dodaju da procenat ljudi koji se bave nekim sportom opada kada uđu u svoje dvadesete godine, jer na fakultetima nema obaveznih časova fizičke kulture, kao u periodu pohađanja osnovne i srednje škole. U tom uzrastu akcenat se stavlja na akademska dostignuća, što ide na štetu fizičkih aktivnosti i smatra se da će se opadanje nastaviti. Bavljenje sportom i uopšte fizičkim aktivnostima povoljno utiče na zdravlje mladih, ali i na kasniji period života.
Gde smo mi?
U našoj zemlji je slična situacija. U eri kompjuterskih tehnologija i interneta, sve je manje dece koja redovno provode svoje slobodno vreme po školskim i drugim sportskim igralištima. Kompjuterske igrice zamenile su loptu i bicikl, a to svakako nije dobro za zdravlje dece i jedan je od uzročnika povećane gojaznosti omladine.
Naše društvo bi trebalo da se pozabavi više sportom i fizičkim aktivnostima kako bi se deca i mladi više bavili fizičkim aktivnostima u srednjoj školi i na fakultetu.
Ono što društvo propusti, ostaje roditeljima i nama samima. Treba omogućiti deci i ličnim primerom im pokazati da je potrebno što više se baviti fizičkim aktivnostima, makar to bilo i rekreativno (šetnje od po tridesetak minuta svakog drugog-trećeg dana ili plivanje jednom do dva puta nedeljno).

2 komentara
  1. miki maus

    kako da dete ima volju za sportom kad vise od polovine generacije nema zdrav rucak kod kuce nemoze da priusti sebi ni sporcku opremu koja donekle prati te aktivnosti sve je palo na jedan nivo gde je koncentracija nezadpvoljstva kompleksa toliko prisutna da oduzima volju za motivaciju i to se ne pobedjuje savetima i recima ..zasto su teretane pune u recimo u nemackoj de su osnovne stvari obezbedjene ljudi ne razmisljaju sta ce da jedu nemaju komplekse jedni od drugih imaju ali ne na tako niskom nivou a to ima veze i sa koncentracijom na odredjene aktivnosti ljudi sa nezadovoljstvom ne mogu da se koncentrisu na stvari gde morate biti prisutni ja evo krecem od sebe deset godina pokusavam da se bavim sportom stalno sputavan besparicom i prezivljavanjem u srbiji nisam imao volju nizasta sada kad sam dobio posao radim rasterecen sam u teretani sam svaki drugi dan dobio sam 10 kila vise misicne mase za dve godine a to nisam mogao tamo ni za deset …drzva diktira lose uslov i to planki i cudi se sto ljudi nisu poletni ..

  2. Prof. dr Sava Ivanić

    Sa generalnim stavom autora se potpuno slažem, jer oni su vidljivi i bez podataka koje je izneo. Međutim, sa interpretacijom podataka i terminologijom, ne bih mogao da se složim, iz sledećih razloga: autor ne navodi istrživanje ili izvor podataka koje interpretira. Na osnovu 0.7% razlike, ne mogu se donositi zaključci. Pod pojmom sport u svakodnevnoj upotrebi, može se svašta podrazumevati, ali u stručnom i naučnom opštenju ne može. Pojam sport je višeslojan i njegovi organizaciono-funkcionalni segmenti se ne mogu izjednačavati, jer su im ciljevi, metode i sretstva potpuno različiti. Ovde se misli na: amaterski, vrhunski i profesionalni sport. Sasvim je sigurno da ljudi uzrasta od 65 do 74 godine, ne mogu da se bave vrhunskim i profesinalnim sportom, Isto tako, Igrati fudbal ili plivati, ne mora da znači da se bave sportom. U istoj formi kretanja, mogu da se bave samo običnim nadmetanjem ili fizičkim vežbanjem. Mojim komentarom nikao nisam imao nameru da umanjim vrednost pomenutog rada, već da ukažem na nešto što je u našoj struci veoma važno znati.

Napišite komentar