SRB neoštećeno prošla kroz krizu, nove šanse za razvoj

BEOGRAD – Srbija je od početka pandemije korona virusa do danas relativno neošteheno prošla kroz krizu, zaključak je 28. Kopaonik biznis foruma u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, koji je ove godine održan u hibridnom formatu u Beogradu zbog epidemije.

Zaključeno je i da je pandemija značajno ubrzala primenu svih onih novih rešenja koja sa sobom nosi 4. industrijska revolucija, odnosno digitalizacija i da su se u takvim uslovima stvorile nove šanse za razvoj Srbije.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da je potrebno u narednom periodu raditi na unapređenju poslovnog ambijenta, na vladavini prava, kao i na zelenoj ekonomiji i unapređenju obrazovanja.

“I dalje su reformski zadaci pred nama i mi ćemo ne samo u okviru Kopaonik biznis foruma, već i u okviru naših pojedinačnih aktivnosti unutar Saveza ekonomista Srbije nastojati da što je moguće više pomognemo Vladi i NBS u realiziji tih ciljeva”, rekao je Vlahović Tanjugu.

Naveo je da je pad BDP- bio svega jedan odsto u prošloj godini i to zahvaljujući prenesenom visokom rastu iz 2019. i rastu ostvarenom u prvom kvartalu prošle godine, masivnoj intervenciji kroz paket državne podrške, kao i zahvlajući strukturi ekonomije gde dominiraju tradicionalni sektori.

“U ovoj godini planira se izuzetno visok rast koji je će najverovatnije biti ostvaren, rast veći od šest odsto BDP, ali s druge strane planiran je, drugu godinu uzastopece, visok fisklani deficit od sedam odsto koji će svakako pogurati ukupni javni dug”, kaže Vlahović.

Upozorio je da postoje određeni rizici koji dolaze spolja, a to je pre svega brzina ekonomskog oporavka zemalja EU i moguća inflacija.

“Podaci već govore da u razvijenim zemljama inflacija dobija na svom značaju i to pre svega troškovna inflacija koja se može preliti i kod nas, a ne inflacija zasnovana na nekim inflacionim očekivanjima. To su sve rizici koji nas u ovoj i u narednim godinama očekuju i kreatori ekonomske politike bi morali da vode računa o tome”, naglašava Vlahović.

Ističe da je pandemija značjano ubrzala primenu svih onih novih rešenja koja sa sobom digitalizacija I da su se u takvim uslovima stvorile nove šanse za relativno nisko razvijene zemje kao što je i Srbija.

“Da li će te šanse Srbija iskorititi, zavisiće od mnogo faktora. Pre svega, Srbija u narednom periodu uz jednu jasnu industrijku politiku mora da razvija prerađivački sektor koji će obezbediti visok tehnički progres, visoku produktivnost i s druge strane, sektor koji daje proizvode visoke dodate vredosti i koji su uključeni u međunarodno tržište”, smatra Vlahović.

Naveo je da su u periodu pandemije tradicionalni sektori obezbedili manji pad aktivnosti, ali i ocenio da na tradicionalnoj strukturi srpske ekonomije ne možemo graditi skokoviti rast.

“Da bi ta struktura bila i promenjena potrebno je da se pre svega radi na unapređenju poslovnog ambijenta. Na mnogim panelima je istaknuto da je jedna od glavnih prepreka razvoja malih i srednjih preduzeća i povećanja ukupnih domaćih investicija upravo nizak kvalietet institucija, ili jednom rečju vladavina prava. Na tom polju se mora mnogo više uraditi u narednom peiodu”, rekao je Vlahović.

Naveo je da je važna i tema obrazovanja i da je više puta istaknuto da dve trećine srpskih kompanija danas ima problem sa nabavkom i adekvatne radne snage, odnosno radnika odgovarajućih profila.

“Obrazovanje je kritični faktor razvoja države i društva, u vremenu ekonomije koja je zasnovana na znanju obrazovanje dobija posebno na svom značaju”, poručio je Vlahović.

Kaže da se u periodu korone sistem obrazovanja brzo prilagodio novim uslovima, ali da u narednom periodu treba da se u kontinuitetu radi na reformi obrazovanja.

Smatra da je, pored obrazovanja i unapređenja poslovnog ambijenta, neohodno podići na značajno viši nivo i ukupne investicije.

Pohvalno je, ukazuje, to što je država povećala kapitalna ulaganja na više od sedam odsto BDP i da i bilo dobro da ta kapitalna ulaganja budu realizovana u jednoj tansparentnoj procedure.

“S druge strane, za ostvarenje skokovitog rasta u konitnuitetu od pet, šest i više procenata u dužem vremenskom periodu, potrebno je povećati domaće privatne investicije, i naravno obezbediti približno isti nivo stranih investicija koje smo imali u 2019. Godine”, zaključio je Vlahović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.