Šta su premijeri sedam zemalja EU rekli na Bledskom forumu?

BLED – Premijeri sedam država članica EU – Češke, Italije, Slovenije, Poljske, Mađarske, Hrvatske i Bugarske su u okviru liderskog panela „Evropa posle Bregzita i Kovida19“ na Bledskom forumu podelili svoje stavove o funkcionisanju evropske zajednice tokom pandemije, njenoj ekonomskoj ulozi u svetu, ali i o tome gde je vide u budućnosti.

Bugarski premijer Bojko Borisov je poput srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a koji je to uradio još na početku pandemije pre šest meseci, kritikovao EU po pitanju reagovanja na pandemiju virusa korona i ocenio da u EU nije bilo dovoljno solidarnosti i da evropska zajednica nije bila spremna za krizu.

„Nije Evropa naučila ništa na osnovu ove pandemije. Mi nemamo nijedan medicinski protokol, nemamo jasno definisano nosimo li maske ili ne…“, primetio je Borisov.

Ističe da se tokom pandemije svaka zemlja bavila sobom i da su se čak „takmičile“ koja će pre da zatvori granice.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da ni od koga u EU nije dobio signal da nešto tokom predsedavanja Hrvatske EU nije bilo kako treba.

„Pet dana nakon početka predsedavanja odneli smo pobedu na izborima, a nikada nisam dobio signal da je nesto pogrešno u našoj politici i vrednostima, naprotiv“, rekao je Plenković tokom diskusije na Bledskom strateškom forumu.

Kako kaže, tokom pet meseci predsedavanja važile su preventivne mere, uvedene zbog pandemije virusa Kovid-19 ali, istakao je on, potreban je globalni odgovor na pandemiju.

Prema njegovim rečima, potrebno je uskladiti evropske mere sa opštim, a mora da se obezbedi konsenzus i kada se radi o lekovima, vakcinama…

„EU bi mogla više da uradi. Potreban nam je zajednički odgovor“, rekao je Plenković.

Slovenački premijer Janez Janša izjavio je da je Hrvatska dobro obavila Predsedavanje u tom periodu i najavio da će predsedavanje Slovenije EU naredne godine proteći u post Bregzit eri.

On je rekao da se bliži zima i da samim tim raste zabrinutost kako sačuvati bezbednost ljudi, a da ekonomija funkcioniše.

Poljski premijer Mateuš Moravijecki smatra da su suverene zemlje reagovale brzo na pandemiju i da je Poljska bila uspešnija od drugih zemalja.

On je poručio da su potrebne tri stvari koje bi EU trebalo da uradi, a kao prvu on je istakao da bi trebalo očuvati transatlantsko jedinstvo kao stub bezbednosti.

„Drugo da centralna Evropa postane lokomotiva i motor rasta i procvata cele EU. Pustite nas da radimo svoj posao. Treće – zajednička vizija da se razumemo bolje uprkos različitostima“, ocenio je on.

Premijer Mađarske Viktor Orban smatra da je EU u problemu, jer nije prepoznala svoju novu poziciju u ekonomiji i da više nije ta koja menja igru, već da su tu i SAD i Kina.

„Nemamo evropsku vojsku i to je takođe jedan od problema što više nismo odlučioci u igri“, rekao je Orban.

Premijer Češke Andrej Babiš kao izazove koje očekuju EU vidi i razgovore o konkretnim planovima, bezbednosti i teritoriji koja uključuje i priču o Srbiji.

Bugarsku, Rumuniju, Hravtsku i Srbiju moramo odmah da uzmemo u Šengen, rekao je Babiš i dodao da Evropa treba da raspravlja o Balkanu kao i da se reši pitanje da li će te zemlje biti deo Šengena ili ne.

Česki premijer naveo je da Evropu očekuju i razgovori i o vojsci, NATO-u, potencijalima tržišta, pre i posle korona virusa, trgovini, novim sporazumima.

Kao jedan od izazova, ocenio je i izbore u SAD.
Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da je Italija tokom udara korona virusa, koji je bio najsnažniji u Evropi, naučila najvažnije, šta znači reč solidarnost.

Govorio je i o koracima koje je EU poduzela, Evropska komisija i centralna banka, tokom četvoromesečne borbe sa pandemijom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.