Koeficijent inteligencije se menja

Novo istraživanje je pokazalo da koeficijent inteligencije nije uvek isti kod jedne osobe (dece) i da može drastično varirati.
Istraživači su testirali 33 zdravih i neurološki normalnih adolescenata uzrasta od 12 do 16 godina. Njihovi koeficijenti iteligencije kretali su se u rasponu od 77 do 135, a prosek je iznosio 112.
Četiri godine kasnije, ista grupa je ponovo testirana. Dok je prosečna ocena od 113 porasla samo za jedan, raspon je bio potupno drugačiji i kretao se od 87 do 143. Pojedinačno, rezultati su bili prilično upečatljivi: kod pojedinaca je uočen pad za 18 poena, dok je kod drugih koeficijet uvećan za čak 21 poen.
Istraživači su takođe proverili rezultate verbalne inteligencije, mere jezika, aritmetike, opšte kulture, pamćenja, kao i performanse inteligencije bazirane na vizuelnom rešavanju problema. Rezultati su takođe drastično oscilirali.
Naučnici kažu da promena od 20 poena predstavlja ogromnu razliku. Sve u svemu, istraživači kažu da je petina dece u periodu od 4 godine promenila kategoriju koeficijenta inteligencije.
Promene u mozgu
Svaki učesnik je prošao i skeniranje mozga, i to kombinaciju funkcionalnog i strukturalnog skeniranja.
Smanjenje ili povećanje gustine sive mase u regionu mozga koji se odnosi na govor, bilo je povezano sa boljim, odnosno lošijim rezultatima na verbalnom testu. Slične promene primećene su i na delu mozga koji se odnosi na pokrete rukom kod učesnika istraživanja kod kojih se drastično promenio koeficijent inteligencije.
Kapacitet promene
Istraživači kao bitan podatak ističu da su bez obzira na to da li je testiranje pokazalo manje ili veće rezultate, svi tinejdžeri izgleda imali podjednake kapacitete za promenu.
Ako neki tinejdžeri imaju loše neverbalne veštine, to ne znači da oni nemaju potencijal da poboljšaju ove veštine. Isto tako, ako neko ima dobre neverbalne sposobnosti, to ne znači da će se one održati bez vežbanja.
Istraživači ne mogu sa sigurnošću tvrditi šta izaziva ove promene. Neki tinejdžeri se jednostavno mogu ranije ili kasnije razviti. Razvoj mozga može biti pod uticajem onog na šta se deca fokusiraju tokom školovanja.
"Ne znamo šta se dogodilo prvo, promene u strukturi mozga ili promene u veštinama", kaže Medison Berl, pedijatrijski neuropsiholog sa Nacionalnog zdravstvenog cetra za decu u Vašingtonu.
"Rekao bih da to predstavlja dobru vest ako je tačno da koeficijent inteligencije nije isti od malih nogu, zato što to predstavlja mogućnost da deca nastave da uče i stiču svoje veštine. A to predstavlja još jedan korak ka mogućnosti da se sofisticirani neuroaparati koriste za nadgledanje mentalnog razvoja dece", kaže Berl.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.