najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Dojenje: što duže to, bolje za bebu

Većina majki danas se odlučuje za samostalno dojenje, ali je problem u tome što većina prestaje sa dojenjem mnogo ranije nego što bi, prema mišljenju lekara, trebalo.
Istraživanja
Istraživanja su potvrdila da je, tokom proteklih deset godina, broj majki koje same doje svoju decu porastao od 54% (1999) na 65% (2009). Ranijih godina bio je trend da se deca što kraće doje, jer je to nekim majkama bila "velika obaveza" ili im je "negativno uticalo na figuru". U novije vreme preovladala je briga majki za zdravlje svoje dece, jer su bebe koje sisaju zdravije od beba koje ne sisaju.
Još jedno istraživanje sprovedeno u skorije vreme pokazalo je da se na dojenje još uvek gleda kao na nešto kratkotrajno. Istraživanje je bilo usredsređeno na porodice sa decom starosti između 19 i 35 meseci, ukupno 727 beba. Istraživanje je otkrlio da je 27% (porast sa 22%) beba dojeno nakon 6 meseci a 12% (porast sa 9%) nakon 12 meseci starosti.
Iako većina novorođenčadi dobije neophodno mleko od majki u početnim mesecima, onog trenutka kada dođe vreme da se majke vrate na posao, prestaje se sa dojenjem. Jedan od razloga jeste i to što društvo na dojenje u javnosti gleda kao na nešto neetički i neprijatno za druge. I upravo zbog takvog načina razmišljanja i takvog životnog stila, bebe i bivaju uskraćene za neophodno majčino mleko. Međutim, postoji puno zemalja na svetu gde je dojenje u javnosti dozvoljeno, što znači da ta zabrana ipak nije nešto univerzalno.
Veštačko majčino mleko
Neki naučnici su pokušali da reprodukuju majčino mleko, ali nisu uspeli u tome. To znači da svako uskraćivanje ovog esencijalnog izvora vitamina bebama samo šteti. Ovo mleko je posebno namenjeno ljudima jer je otkriveno da u sebi sadrži ne samo vitamine već i enzime i antitela. Bez tih antitela i enzima, bebe ne mogu pravilno da rastu niti da se razviju.
Zašto je dojenje korisno?
Majčino mleko bebu štiti od dijareje i infekcija poput infekcije ušiju i infekcije respiratornih organa. Takođe, skorašnje studije pokazale su da kod beba koje se duže doje postoji manja verovatnoća da kasnije u životu budu sklone preteranom gojenju, kao i da dobiju dijabetes.
Posebna veza koja se razvije između majke i deteta izuzetno je važna za bebin emotivni i intelektualni razvoj. A budući da je dojenje sastavni deo ove veze, ono takođe ima svojih velikih prednosti za emotivni život i bebe i majke. Činjenica je da su deca koja sisaju i pametnija i smirenija od dece koja nisu sisala dok su bila bebe.
Pored navedenih činjenica, ustanovljeno je da se dojenjem kod majke smanjuje rizik od dobijanja raka dojke. Takođe, žene koje duže doje svoje bebe mnogo se brže vrate na svoju staru telesnu težinu, tvrde specijalisti iz ove oblasti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike