Intervju sa prof. dr Savom Perovićem o polnim organima

Prenosimo vam intervju sa prof. dr Savom Perovićem iz emisije „Mira Adanja-Polak i Vi“, emitovane u subotu, 24. novembra 2007. godine, u 14:15 na Prvom programu RTS-a.
 
Naš vrhunski stručnjak u oblasti estetske genitalne hirurgije, prof. dr Sava Perović je svojim jedinstvenim hirurškim operacijama polnih organa, kao i operacijama promene pola zadivio čitav svet. Stručnim znanjem i umećem, gotovo skulptorskim darom i originalnim tehnikama – ostavlja bez daha svoje zahvalne pacijente.

Bliskost tela u tangu uvek kreće romantično i onda dolazi do konkretnog, a vi ste lekar za konkretne situacije, kada dolazi do spajanja muškarca i žene. Vi ste hirurg, urolog, prof. dr Sava Perović, dosad ste pokazali svoju veštinu svuda u svetu. Gde ste sve bili?

Mogu reći da je cela ova godina bila vezana za putovanja po celom svetu. Od dvanaest meseci sigurno sam osam bio van Beograda.

Član ste velikog broja svetskih udruženja gde pokazujete svoje umeće. Šta je ono što vi radite, a što drugi u svetu ne rade tako dobro kao vi?

Ono što me je proslavilo u svetu jeste veština da polni organ rastavim u delove, u najsitnije njegove anatomske delove, popravim urođeno ili stečeno oboljenje i potom taj organ sastavim, a da se to nimalo ne primeti i da pri tom zadovoljim estetiku, jer ona u meni, baš kao i agrentinski tango, budi posebna osećanja, ne mogu to da opišem.  

Da li vam se ljudi uvek obraćaju s razlogom, jer kod nas postoji jedno uverenje, kao verovatno i u svetu, da veličina muškog polnog organa ima veze s njegovom dužinom, debljinom i uspehom u seksualnom činu? Da li je to uvek tako?

Nažalost, moram da kažem da 80% muškaraca koji dolaze kod mene imaju potpuno normalan polni organ, čak mogu da se svrstaju u tzv. mačomene. Razlog za operaciju uopšte ne postoji. Ja te pacijente šaljem kod psihijatra na jednu strogu psihijatrijsku kontrolu, jedno ispitivanje. I pored toga, čak i ako dobijem preporuku psihijatra, ja još uvek razmišljam da li da kod tih pacijenata izvedem hiruršku intervenciju, jer ona jednostavno nije medicinski opravdana.

Kako izgleda njihovo obraćanje vama? Oni dođu kod vas i šta vam kažu?

Oni jednostavno koriste ono što se dešava godinama i decenijama u estetskoj hirurgiji kod žena. Žena želi da uveća grudi, ulepša nos itd, pa i oni kažu: i mi želimo da uvećamo naše genitalije. Jednostavno je počela da se razvija tzv. estetska genitalna hirurgija, koja potiče iz bogate Kalifornije i mogu da kažem da sam jedan od pionira, zajedno sa njima, upravo ja. Ali indikacije su ovde u Srbiji u mom slučaju veoma stroge. 
Kada vam se jave takvi pacijenti i obrate s molbom da im uvećate penis, da li ih često odbijate?

Vrlo često ih odbijam. Prvo im kažem da pripadaju muškarcima koji nisu čak ni na donjoj granici, ni u sredini, nego su pri vrhu. Znači, ne postoji medicinski razlog da se uveća polni organ, a takođe ne postoji ni razlog za estetsku korekciju, jer im polni organ izgleda normalno, ne postoje nikakvi deformiteti, pa nema šta da se estetski popravi. Kažem im da se samo izlažu jednom riziku, jer hirurgija nije matematika i čovek ne može da garantuje uspeh.  

Recite mi nešto o rizicima hirurške intervencije? Hirurzi retko govore o tome. Retko ćete od hirurga čuti da je svaka hirurška intervencija rizik – da je i najmanja hirurška intervencija rizik.

Ne postoji mala hirurška intervencija! Svaka je veoma ozbiljna i velika i svaka ima svoj rizik!

Englezi imaju uzrečicu: kažu da je mala intervencija uvek ona koja se obavi na nekom drugom.

Kod tih tzv. malih hirurških intervencija najčešće i dolazi do komplikacija. Puno radim u hirurgiji, i to s takvim entuzijazmom i tolikom ljubavlju da mi se čini da u hirurgiji uživam kao u nekoj vrsti umetnosti. Jer, hirurgija koju ja radim tačno se prepliće s umetnošću. Težim da i tu drugu komponentu, umetnost, unesem u svoje hirurške intervencije. Kad vršim npr. skulpturiranje polnog uda.

Imate jako veliki broj sledbenika u svetu. Ljudi znaju da vi imate neke svoje metode. Imate jako puno učenika. Svojevremeno su dolazili na dečju kliniku u Tiršovoj ulici da bi posmatrali vaše operacije, a vi ste im davali licence za određene vrste intervencija, jer jedno je hirurgija, ali treba povezati i nerve i zadržati kompletnu funkciju tog osetljivog polnog organa – penisa. Mislite li da muškarci imaju mnogo kompleksniji polni organ nego žene? Veća je prokrvljenost, veći rizici? Kod žena je taj reproduktivni aparat vrlo jednostavan.  

Nažalost, za razliku od žena, taj mehanizam, ta funkcija muškog polnog organa toliko je kompleksna i povezana s masom problema da bi se ostvarila uspešna erekcija i uspešan seksualni odnos da bi se o tome mogla napisati knjiga od 2.000 strana. I još uvek smo u fazi istraživanja i ispitivanja – i još uvek nema konačnog odgovora. Ali, moram da napomenem, sada više nije samo u trendu tzv. muška polna nemoć, impotencija, već i polna nemoć žena. Evo, baš sad idem u Lisabon, gde će veliki deo kongresa biti posvećen ženskoj seksualnoj disfunkciji, nemoći žena u seksualnom odnosu.  

Da li se vi slažete s tim da jedan uspešan seksualni odnos može postojati samo ako ima ljubavi? Ima li to veze? Slažete li se s tim da je za jedan uspešan seksualni odnos bitnija ljubav nego to kako izgledaju polni organi i koje su veličine? Da li vi to kažete svojim pacijentima?

Apsolutno. Imao sam prilike da vidim veliku ljubav između partnera, a kad sam pogledao njihove genitalije, rekao sam – pa ovo je nemoguće. Odlučio je ipak njihov mozak. Sve je u glavi!

Je l’ da je zdravlje najvažnije?
Jeste.

(Perovics)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.