1 šoljica ovog čaja leči 10 bolesti: Crvene bobice koje su naši preci obožavali su čudo prirode
Naši stari su divlji šipak koristili za ublažavanje dijareje, lečenje plućnih bolesti, prehlade, upale grla, te kao diuretik.
Latinski naziv „canina“ potiče još iz antičkih vremena, kada je grčki lekar Hipokrat rane od ugriza pasa lečio upravo korenom ovoga grma.
Ove male narandžasto-crvene bobice ovalnog oblika prava su riznica vitamina C – sadrže ga više nego limun, narandža i paprika zajedno!
Stoga je šipak idealan za pripremu toplog zimskog čaja koji će ojačati vaš imunitet i zaštititi vas od prehlade i gripa.
A dobra je vest i ta da se preradom šipka u marmeladu, sirupe ili čaj koncentracija i snaga vitamina C gotovo nimalo ne gubi, prenosi Alternativa za vas.
Svestrani prirodni lek
Kroz istoriju šipurak se koristio za brojne zdravstvene tegobe – za ublažavanje proliva, lečenje plućnih bolesti, prehlade, upale grla, te kao diuretik.
Novija istraživanja sprovedena u Danskoj pokazala su i da ovi crveni plodovi mogu uveliko ublažiti tegobe artritisa jer deluju kao prirodni analgetik.
Poznato je i da čaj od šipka pomaže protiv nakupljanja peska i kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima.
U lekovite svrhe najčešće se koristi plod, a nešto ređe listovi i cvetovi ove biljke.
Ulje semenki divljeg šipka danas je jako popularan sastojak organske i prirodne kozmetike zahvaljujući njegovim antioksidativnim, antiage i regenerativnim svojstvima.
Plodove možete osušiti i iskoristiti ih za kuvanje čaja protiv umora i prehlade ili od njih praviti izvanrednu marmeladu.
Šta sve šipak sadrži:
- vitamin C (u izobilju)
- vitamine A i E
- pektin
- fruktozu
- gvožđe
- kalijum
- voćne kiseline
- tanine
- karotenoide
- flavonoid rutin
- elaginsku kiselinu
- likopen
Lekovita svojstva:
- jača imunitet
- štiti od prehlade i gripa
- pomaže kod infekcija mokraćnog sistema
- podstiče cirkulaciju
- štiti od srčanih oboljenja
- smanjuje upalne procese
- štiti i podmlađuje kožu
- deluje kao diuretik
- štiti od karcinoma
- pomaže kod bubrežnih kamenaca
Branje šipurka
Ovaj samonikli, ukrasni grm lako ćete prepoznati po jarko narandžastim ili crvenim plodovima.
Naći ćete ga na obodima šuma, livada, pašnjaka, u grmovima… I svakako ga nemojte brati odmah uz put zbog zagađenja.
Plodove berite dok su čvrsti (ne prezreli i mekani) i odmah ih stavite da se suše. Bilo bi dobro da šipak berete u rukavicama zbog oštrog trnja na koje biste se mogli ubosti.
Kada šipak nakon mraza omekša, možete ga brati za pripremu marmelade.
Sušenje
Naši su stari šipak uvek sušili prirodno, na suncu, iako se danas, zbog mogućih gljivica, preporučuje sušenje u rerni.
Pre sušenja plodovima odstranite peteljke i tvrde krajeve. Možete sušiti cele plodove ali bolje ih je prepoloviti i očistiti od unutrašnjih semenki i dlačica. Dok dirate plodove šipka, nemojte trljati oči zbog moguće iritacije i svraba.
Sušenje na suncu: rasprostrite plodove i ostavite na prozračnom i osunčanom mestu nekoliko dana. Povremeno ih okrenite.
Sušenje u rerni: zagrejte rernu na 40-50 stepeni. Plodove šipurka rasporedite na papir za pečenje pa stavite u rernu na 3-4 sata. Ostavite rernu za jedan prst odškrinutu.
Kada se šipak osuši u rerni, izvadite ga i ostavite da se ohladi. Možete ga ubaciti u multipraktik pa dodatno izmiksati.
Sušeni šipak čuvajte u pamučnim vrećicama na nekom prozračnom i hladnom mestu ili pak u tegli. Može vam trajati oko godinu dana.
Čaj od šipurka protiv umora i prehlade
U džezvu sipajte šoljicu-dve hladne vode i dodajte kašičicu-dve osušenih plodova šipurka.
Zakuvajte pa poklopljeno kuvajte na laganoj vatri oko 5 minuta. Potom isključite i ostavite da odstoji 8-10 minuta.
Procedite čaj kroz gustu cediljku (zbog mogućih dlačica iz šipka koje bi vam mogle zasmetati u grlu) pa po želji dodajte kašičicu meda i malo limuna.
Proceđeni šipak koji ostane od čaja možete čak iskoristiti i za još jednu pripremu čaja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.