Svaka četvrta osoba pati od mentalnih ili neuroloških poremećaja, smatraju stručnjaci. Neki od tih poremećaja su dobro poznati, a drugi su toliko retki i posebni da je čak i profesionalcima teško da ih identifikuju.
Demencija, poremećaji koji nastaju usled telesnih bolesti ili usled organske povrede mozga ili bolesti mozga, poremećaji koji nastaju usled zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci, poremećaji ishrane, poremećaji spavanja, poremećaji libida i psihoseksualne disfunkcije, poremećaji ličnosti, mentalna zaostalost samo su neki od mentalnih poremećaja.
Osim toga, postoji 6 znakova mentalnih poremećaja koje svi smatraju normalnim, a mnogi ih ispoljavaju.
1. Ne možete da mokrite kad ima nekog u blizini
Ako ne možete da mokrite kada ispred toaleta čujete glasove ili je neko sa vama u kupatilu, svakako niste jedini, ali verovatno ne znate da ovo stanje ima svoje ime u medicini – pareza. Predstavlja praktično strah od mokrenja i „paralizu“ bešike u prisustvu drugih ljudi. Sedam odsto svetske populacije iskusilo je ovo makar jednom, a u ekstremnim slučajevima, ljudi uopšte ne mogu da mokre nigde osim kod svoje kuće i to kada su sami. Ovakve krajnosti najčešće završe neophodnim ugrađivanjem katetra.
2. Grickanje noktiju
Onikofagija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja koji se manifestuje opsesivnim grickanjem noktiju. Oko 45 odsto osoba uzrasta od 10 do 18 godina pati od onikofagije, a pretežno su u pitanju ženske osobe. Ovaj poremećaj u najvećem broju slučajeva ne prolazi sa adolescencijom. Dokaz za to su i Britni Spirs, Džeki Kenedi, Eva Mendez… U najtežim slučajevima, zanoktice i zubi mogu nepopravljivo da se unište, a ne zaboravimo i bakterije koje se zadržavaju na noktima i na ovaj način unose u telo.
3. Snažni izlivi emocija
Zamislite situaciju: Šef vas kritikuje zbog ozbiljne greške, a vi osećate da ćete svakog časa prasnuti u smeh. Smirujete sebe, pokušavate da sakrijete smeh iza izraza „krivca koji se kaje“, ali na kraju se na licu ipak javlja osmeh. Za njim ide glasniji, a zatim histerični smeh koji ne možete da kontrolišete. U pitanju je sindrom snažnog izliva emocija, poznat i kao pseudobulbarski uticaj.
U ovakvoj situaciji osoba na stres odgovara potpuno suprotnom reakcijom nego što je logično, poput smejanja u tužnim ili ozbiljnim situacijama. Ako se osoba veselo smeje tuđim neuspesima, u pitanju je katagelasticizam. U medicini se on opisuje kao poremećaj kod kojeg osoba oseća užitak dok ismeva druge.
4. Nemogućnost prepoznavanja ili osećanja neke emocije
Sigurno ste često slušali kako od prijateljica kako njihov partner nije dovoljno iskren, kako nikad ne priča o svojim iskustvima ili je potpuno „nedostupan“ i čini se kako ga nije briga kako se ona oseća. U dve trećine ovih situacija u pitanju je zapravo fenomen pod nazivom aleksitimija!
Reč je o nesposobnosti čoveka da prepozna i rečima izrazi svoje emocionalno stanje. Svako od nas ima određeni stepen aleksitimije, ali u teškim slučajevima ovo stanje može potpuno da uništi život čoveku. Češća je kod muškaraca, a od teškog stepena aleksitimije pati 8-10 odsto populacije.
5. Intolerancija na zvukove
Svakoga od nas neki zvuk iritira – zvuk pisanja krede po tabli, zvuk turpijanja noktiju, mljackanje… Da li je to normalno ili ne, zavisi od vrste zvuka i jačine uticaja na vaš život.
Mentalni poremećaj mizofonija je stanje kod kojeg normalni zvukovi izazivaju iritaciju. Na primer, zvukovi hrane dok neko jede, diše, kašlje… Za ljude koji pate od mizofonije, dovoljan je samo jedan takav zvuk, da ih izbaci iz takta. U ekstremnim slučajevima, ljudi se toliko iznerviraju da su u stanju da gađaju ili udare nekoga ko proizvodi navedene zvuke.
6. Opozicioni poremećaj neposlušnosti
Ljudi koji pate od ovog poremećaja uvek su neprijateljski nastrojeni prema nekome ili nečemu i stalno podrivaju autoritete na vrlo glasan i neprijatan način. Drugi ih video kao tvrdoglave svađalice, ali medicina kaže da ovakvo ponašanje dolazi od iskustva sa vrlo neprijatnim autoritetom. Opozicioni poremećaj neposlušnosti zapravo je veoma čest kod odraslih, ali pogađa i oko 20 odsto dece. U pitanju nije ružno ponašanje s vremena na vreme, već konstantno stanje koje traje bar šest meseci. Ako se ne leči, situacija se vremenom drastično pogoršava.
(Stil, Milka Đukić)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com